GENERAL MILAN MOJSILOVIĆ ZA “NOVOSTI”: U slučaju krize na KiM, vojska je spremna da pomogne KFORU

Neproporcionalna upotreba sile i provokativni potezi privremenih institucija samouprave u Prištini, konstantni napadi albanskih ekstremista, skrnavljenje srpskih svetinja, ekonomske i administrativne mere koje ugrožavaju ličnu i imovinsku sigurnost svakodnevica su Srba na Kosovu i Metohiji. Situacija je najosetljivija na severu, jer postoji stalna pretnja od akcija privremenih institucija sa ciljem ovladavanja strateškim objektima kao što su jezero Gazivode, tranzitna trafostanica "Valač" i rudnik "Trepča". Nesumnjivo je da bi u slučaju takvih nepromišljenih poteza Prištine u velikoj meri bila narušena i bezbednost Srba u enklavama južno od Ibra.

Dok 2021. broji sitno, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, za "Novosti", markira najveće pretnje i rizike po državu. On istovremeno uverava da je bezbednosna situacija u Srbiji i regionu stabilna i da je naša armija spremna da odgovori na sve izazove i zaštiti bezbednost zemlje i miran san njenih građana.

- Situacija na KiM je s pravom u fokusu naših bezbednosnih službi. U obezbeđenju administrativne linije, Vojska Srbije sarađuje sa Kforom, koga u skladu sa Rezolucijom 1244 i svim potpisanim sporazumima, prepoznajemo kao jedinu legitimnu oružanu formaciju na KiM i garanta bezbednosti srpskog stanovništva i našeg nacionalnog, kulturno-istorijskog i verskog nasleđa u pokrajini. Imajući to u vidu, saradnja naše Vojske i Kfora je veoma razgranata i direktno doprinosi bezbednosti našeg stanovništva u Pokrajini. Samo ove godine imao sam pet sastanaka i 12 telefonskih razgovora sa komandantom Kfora, a realizovano je i 35 sastanaka na nižem nivou i više od 370 zajedničkih aktivnosti Vojske Srbije i Kfora na terenu. S ciljem prevencije krize i brzog odgovora na krizne situacije na terenu, održavam redovne kontakte sa čelnim ljudima u vojnoj strukturi NATO.

* Koji su još bezbednosni izazovi?

- Izvesnu pretnju po bezbednost predstavlja i ilegalni priliv migranata, sa kojim se suočava čitav region. Zabrinjava činjenica da je na bliskoistočnom ratištu i dalje angažovan veliki broj lica sa ovih prostora, kao i da je broj onih koji se vraćaju sa ratišta u porastu nakon poraza Islamske države. Povratak ekstremista sa kriznih područja i ratišta predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik, zbog mogućnosti indoktrinacije mladih i angažovanja na ostvarivanju radikalnih ciljeva pa se ovom pitanju s pravom poklanja posebna pažnja.

* Šta su pokazala prethodna podizanja nivoa spremnosti za reagovanje Vojske povodom mogućeg ugrožavanja bezbednosti Srba na KiM?

- Namera privremenih institucija u Prištini da, uz pomoć jednog broja zemalja, transformišu tzv. Kosovske snage bezbednosti u oružane snage Kosova svakako ne doprinosi unapređenju bezbednosne situacije. Njihovo najavljeno jačanje i akcije specijalnih jedinica "Kosovske policije" na severu KiM posmatramo kao nastavak kampanje zastrašivanja koju kosovski Albanci sprovode sa ciljem stvaranja etnički čiste teritorije. Nedopustivo je da pripadnici specijalnih jedinica policije naoružani "dugim cevima" i sa oklopnim borbenim vozilima upadaju na sever Pokrajine bez saglasnosti Srba. Kao odgovor na ovakve jednostrane poteze, Vojska Srbije je, u skladu sa planovima i procenama, deo snaga prevodila u viši stepen pripravnosti, takav da obezbeđuje odgovarajuću gotovost snaga neophodnih da bi se zaštitilo srpsko stanovništvo i sprečili događaji poput pogroma Srba iz 2004. godine. Ovi događaji su u praksi pokazali visoku borbenu gotovost snaga VS za brzo i hitno reagovanje, visok moral i odličnu osposobljenost za brz odgovor na sve pretnje, što uliva nadu i poverenje u sposobnost VS da zaštiti Srbiju i njene građane. U slučaju nastanka veće krizne situacije, Vojska Srbije je spremna da pruži pomoć Kforu kako bi se osiguralo bezbedno i sigurno okruženje i sloboda kretanja za sve građane u Pokrajini.

* Zvecka se oružjem i u BiH, a bilo je i najava slanja dodatnih 6.000 vojnika EU. Vidite li u ovim vestima opasnost ili je reč samo o manevarskoj municiji međunarodne politike u BiH?

- Nakon gorkih iskustava iz devedesetih godina prošlog veka neprihvatljivo je razmatrati upotrebu oružane sile za rešavanje bilo kog problema u regionu. Srbija, kao potpisnik i garant Dejtonskog sporazuma, apsolutno poštuje teritorijalni integritet BiH, ali i Republike Srpske unutar nje. Situaciju u BiH karakterišu stalne etničke napetosti i oštra retorika političkih subjekata. Različita viđenja budućnosti uređenja države, nastojanja za revizijom Dejtonskog sporazuma i pokušaji rekonceptualizacije BiH ostaju pretnja njenoj stabilizaciji. Povremene najave dela međunarodne zajednice o aktivnijem angažovanju u BiH, ne samo političkom već i vojnom, kroz povećanje prisustva razmeštanjem dodatnih vojnih efektiva, ne idu u pravcu smirivanja tenzija. Srbija je opredeljena za jačanje političke, ekonomske i svake druge saradnje sa svim susedima i mirno rešavanje sporova, što predstavlja dobar put za smirivanje tenzija i doprinosi unapređenju bezbednosne situacije u regionu.

* Kako su predsednik Vučić i ministar Mali prihvatili vaše nedavne zahteve i na koliko novca Vojska ubuduće može da računa? Da li ste zadovoljni najavljenim budžetom?

- Na sastancima vrhovnog komandanta Vojske Srbije i predsednika Republike sa rukovodstvom Ministarstva odbrane i komandnim kadrom VS u širem sastavu, a potom i direktorima preduzeća iz Odbrambene industrije Srbije, predočen je petogodišnji plan i program razvoja zahvaljujući kojem će Vojska dostići sposobnosti koje se od nje očekuju u skladu sa Strategijom nacionalne bezbednosti i Strategijom odbrane Republike Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali pokazali su apsolutno razumevanje za potrebe Vojske kada je u pitanju buduće finansiranje i opremanje naoružanjem i vojnom opremom, pa će se i u narednim godinama nastaviti opremanje kapitalnim sredstvima naoružanja i dalje jačanje Vojske u svim segmentima. Ministarstvu odbrane je za 2022. godinu odobreno oko 136 milijardi dinara, od čega za opremanje više od 60 milijardi dinara ili 45 odsto, za operativne troškove - 30 milijardi, a za personalne troškove, koji će pokriti planirana povećanja plata, više od 42 milijarde dinara. Imajući ovo u vidu, izuzetno sam zadovoljan i strukturom i visinom budžeta za narednu godinu, kao i projekcijom budžeta za 2023. i 2024.

* Na šta će novac opredeljen za nabavke naoružanja i vojne opreme iz domaćih fabrika biti potrošen? Reč je o velikoj sumi, u sledećih pet godina - 1,2 milijarde evra...

- Težište u narednom petogodišnjem periodu, kad je u pitanju opremanje Vojske Srbije naoružanjem iz fabrika Odbrambene industrije Srbije, biće na opremanju oklopnim vozilima točkašima u različitim konfiguracijama, bespilotnim letelicama domaće proizvodnje, novom paletom savremenog streljačkog naoružanja sa optoelektronskim sredstvima, artiljerijskim sistemima, zaštitnom balističkom opremom, maskirnim sredstvima i novom i usavršenom municijom različitog kalibra i namene. Planirali smo i nastavak modernizacije perspektivnih sredstava, pre svega artiljerijskih sistema, tenkova, borbenih vozila pešadije, PVO sistema i aviona "orao".

* Koja sredstva iz uvoza očekujete u Vojsci Srbije u bliskoj budućnosti i koje mogućnosti ona donosi našim oružanim snagama?

- Očekivano je da će VS tokom naredne godine biti isporučen savremeni PVO sistem srednjeg dometa, protivoklopni sistemi, bespilotne letelice, oklopna vozila točkaši visoke mobilnosti, više vrsta savremene telekomunikacione opreme, kao i nove količine vojnopolicijskih i motornih vozila specijalne namene. Navedena sredstva će u znatnoj meri unaprediti operativne sposobnosti Vojske, a naročito za zaštitu vazdušnog prostora, vođenje protivoklopne borbe, izviđanje i izvođenje preciznih dejstava na ciljeve iz vazdušnog prostora, mobilnost i zaštitu snaga Kopnene vojske i specijalnih jedinica i komandovanje tokom izvođenja borbenih operacija. U narednom periodu nas očekuju i velike nabavke za ratno vazduhoplovstvo, čijom realizacijom će sposobnosti ovog vida VS biti podignute na potpuno novi nivo. Zahvaljujući ovim nabavkama, koje je pratilo intenzivno obučavanje naših pripadnika na novim sredstvima u zemlji i inostranstvu, VS je danas mnogo jača nego što je bila početkom ove ili prethodnih godina, a takav trend će biti nastavljen i narednih godina. To je moguće jer posle dugog niza godina napokon imamo potpuno razumevanje državnog vrha za potrebe Vojske, ne samo kada je u pitanju opremanje savremenim naoružanjem i opremom, već i u svim drugim segmentima koji doprinose izgradnji sposobnosti VS.

* Ponovo je aktuelno vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Koja je najveća dilema pred vojnim i državnim vrhom o ovom pitanju?

- Strategijom odbrane, koju je Narodna skupština usvojila krajem 2019, izraženo je opredeljenje Republike Srbije da se zaštita i ostvarivanje odbrambenih interesa zasnivaju na modelu totalne odbrane, i to prvenstveno osloncem na sopstvene snage i potencijale. Iako se u tom dokumentu izričito ne spominje vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, jasno je da je za primenu modela totalne odbrane neophodno osposobljavanje najšireg dela stanovništva. Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, čiji bi primarni cilj bila popuna ratne vojske, a ne vaspitavanje mladih, Generalštab vidi kao dugoročno rešenje za dostizanje potrebnog kvaliteta kadrovske i starosne strukture ratnih jedinica Vojske. Ministarstvo odbrane je, radi razmatranja modela služenja vojnog roka, formiralo radnu grupu koja ima zadatak da sagleda sve aspekte eventualnog vraćanja obaveze služenja vojnog roka. Dileme se odnose pre svega na dužinu trajanja vojnog roka i veličinu regrutnih kontingenata koji bi se po uputnim rokovima pozivali na služenje vojnog roka, uzimajući u obzir potrebe Vojske i ekonomske mogućnosti za obezbeđenje adekvatnih uslova za smeštaj i obuku. Odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka je veoma važna društvena tema koja nije isključivo vojno pitanje i za njeno donošenje je potreban širi društveni konsenzus. Ukoliko Narodna skupština stavi van snage Odluku o obustavljanju obaveznog služenja vojnog roka sa oružjem, Vojska će biti spremna da je sprovede u delo. Napomenuo bih da će, i ukoliko se donese ta odluka, profesionalni vojnici, zajedno sa podoficirima i oficirima, i dalje biti nosioci izvršavanja misija i zadataka VS u miru.

* Smatrate li da je ideja obaveznog služenja vojnog roka podjednako bliska i mladima u Srbiji, kao što je, po pravilu, njihovim roditeljima i starijim generacijama?

- Uveren sam da mladi ljudi shvataju potrebu da se brani otadžbina i sačuva sloboda za koju su ginuli naši preci. Iako među roditeljima i starijim generacijama vlada veća podrška za obavezno služenje vojnog roka, uveren sam da će i mladi, dakle oni na koje bi se ova odluka odnosila, s lakoćom prihvatiti ovu časnu obavezu, a posebno ako vojni rok bude kraći i ispunjen dinamičnom obukom. Ministarstvo odbrane i VS su u prethodnom periodu temeljno radili kako bismo, u slučaju da se van snage stavi odluka o obustavi služenja vojnog roka, bili spremni da primimo značajno veće regrutne kontingente i budućim mladim vojnicima omogućimo optimalne uslove za smeštaj i obuku.

* U vremenu koje je za nama povučeno je nekoliko poteza na unutrašnjoj reorganizaciji VS. Planirate li još ovakvih poteza?

- U skladu sa zadatkom koji nam je dao vrhovni komandant, prethodnih godina smo radi poboljšanja operativnog razvoja i na osnovu potreba nastalih opremanjem savremenim naoružanjem sproveli značajne organizacijske promene, koje prate novine u bezbednosnom okruženju i savremene principe upotrebe snaga. Formirali smo jedinice u delovima zemlje gde nije bilo vojske, ali i jedinice opremljene pristiglim savremenim borbenim sistemima. Specijalne snage su sada pretpotčinjene načelniku Generalštaba, čime je pojednostavljeno komandovanje i skraćeno vreme njihovog reagovanja. I u narednom periodu ćemo nastaviti sa dogradnjom organizacije u skladu sa potrebama VS i savremenim izazovima, rizicima i pretnjama po bezbednost Srbije. Kada je reč o organizacijskim promenama, težište će biti na unapređenju mobilnosti snaga i manevarskih sposobnosti jedinica.

* Koji su najznačajniji rezultati koje je Vojska ostvarila u 2021. i koji su težišni planovi za narednu godinu?

- Vojska Srbije je i u ovoj godini, uprkos pandemiji i brojnim izazovima, realizovala sve ključne zadatke iz svoje tri misije, očuvala i unapredila operativne i funkcionalne sposobnosti. Tokom 2021. preduzeli smo niz aktivnosti na održavanju i unapređenju operativnih sposobnosti, pre svega kroz permanentnu obuku komandi i jedinica, u okviru čega ističem realizaciju 127 nacionalnih vežbi komandi i jedinica nivoa bataljona i učešće na 21 međunarodnoj vežbi, kao i opremanje savremenim sredstvima naoružanja i vojne opreme iz domaće proizvodnje i inostranstva. Naši pripadnici su tokom cele godine, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, bili angažovani u Kopnenoj zoni bezbednosti, na zadacima zaštite vazdušnog prostora, u borbi protiv kovida 19 i na mnogobrojnim drugim zadacima kako bi osigurali bezbednost Srbije i miran san njenih građana, a dali su i značajan doprinos izgradnji mira u svetu učešćem u mirovnim operacijama UN i EU.

Urađeno je mnogo i na planu poboljšanja statusa i standarda pripadnika Vojske, pre svega kroz osetnija povećanja plata, dva puta u ovoj godini i trećim već od sledećeg meseca. Profesionalni pripadnici Vojske rade izuzetno težak, odgovoran i častan posao i svakako zaslužuju da sa materijalne strane budu zbrinuti na odgovarajući način. Predano radimo na tome da uslovi života i rada budu iz dana u dan sve bolji, kako bi na sve kompetitivnijem tržištu rada, zadržali obučen i proveren kadar. U narednoj godini nastavićemo sa angažovanjem u sve tri misije VS, kao i sa obukom i opremanjem komandi i jedinica kako bismo unapredili operativne sposobnosti i bili spremni da odgovorimo na svaki zadatak koji pred nas postavi državno rukovodstvo. Želim ovom prilikom da svim pripadnicima VS odam priznanje na ostvarenim rezultatima, požrtvovanom radu i odanosti otadžbini i da im, kao i svim građanima Srbije, čestitam nastupajuće praznike i poželim dobro zdravlje i napredak u svakom pogledu.

ISTORIJSKA POSETA HILANDARU

* PRVI put posle dugo vremena načelnik Generalštaba VS zvanično je posetio Hilandar. Kako ste doživeli ovu posetu?

- Uz blagoslov oca Metodija, igumana manastira Hilandar, u novembru ove godine boravio sam, sa visokom delegacijom VS, u zvaničnoj poseti manastiru i Svetoj Gori. Ono što sam doživeo na tom svetom mestu teško je opisati rečima. Međusobni odnos poštovanja, ljubavi i podrške kakav vlada među braćom monasima sa njihovim igumanom na čelu, moguće je osetiti i iskusiti jedino boraveći u manastiru i učestvujući u bogosluženjima. To je posebno iskustvo za svakog verujećeg čoveka i mogu vam reći da sam manastir Hilandar napustio sa velikom željom da ga prvom prilikom opet posetim. Poseta Svetoj Gori Atonskoj i manastiru Hilandaru od strane načelnika Generalštaba Vojske Srbije ima, može se reći, istorijski značaj, budući da je to bila prva poseta čelnog čoveka Generalštaba srpske vojske ovom centru pravoslavlja otkada je 1876. formiran Glavni đeneralštab.