IZMISLIO DA JE KARADŽIĆ GRANATIRAO BOLESNIKE: Markovićev scenario ideološki pamflet

Ovo je pitanje koje u scenariju Gorana Markovića za film "Doktor D" - koji poznati reditelj planira da snimi o Radovanu Karadžiću - postavlja policijski oficir glavnom filmskom junaku koji se u scenariju zove Darko Dragić i K.

Međutim, deo scenarija u kom se insinuira da je Karadžić pucao na svoje pacijente u bolnici na Vracama u kojoj je radio kao psihijatar, nije jedini u kom se izvrću činjenice.

Ceo tekst, oko kojeg se minulih dana podigla ogromna prašina i kuknjava Markovića da je žrtva državne cenzure, prožet je optužbama na račun lidera bosanskih Srba, predstavljen je kao beskrupulozni ubica i manipulator. U tekstu nisu zaobiđeni ni Milošević, ni dr Jovan Rašković, a pominju se, kao obavezan deo scenografije i Mišićeva šapka, gusle, deseterac...

Scenario obiluje drugosrbijanskim stereotipima - Karadžić je ratni zločinac, Srbi su krivi za rat, oni su besomučno granatirali nedužne ljude u Sarajevu...

Međutim, novac kojim bi se ova antidržavna propaganda finansirala tražen je od - države, tačnije od Filmskog centra Srbije. Zahtev je odbijen i to baš u jeku javnih pritisaka jurišnika NVO i takozvanog građanskog kruga da se na RTS prikaže film "Kvo vadis, Aida", u ime neke tobožnje nacionalne katarze. Pošto je Markovićev novi projekat na istom tragu sa propagandnim pamfletom Jasmile Žbanić, nema sumnje da je FCS postupio ispravno. Tim pre, pošto bi posipanje Srba pepelom bilo učinkovitije ukoliko bi iza klaparice stajao Srbin.

Inače, u scenariju, koji počinje Kradžićevim skrivanjem u pećini, govori se o čoveku osumnjičenom za ratne zločine koji se, pod okriljem državne bezbednosti, krije po bespućima i teško pristupačnim terenima. Policija ga, u jednom momentu iz pećine prebacuje preko reke, dovodi ga u Beograd, gde mu daje identitet mrtvog čoveka - Darka Dragića. Predviđena je i scena u kojoj se tvrdi da državna bezbednost čak i likvidira nedužne ljude koji mogu da proniknu u pravi identitet glavnog junaka.

Filmskog Karadžića policija smešta u mali stan, naređuje mu da pusti kosu i bradu, i zabranjuje da izlazi među svet.

No, K. ne može da živi zatvoren u četiri zida, izlazi pomalo, uz neizbežne didaskalije autora u kojima se lider bosanskih Srba predstavlja kao psihički nestabilan i razmažen.

Glavni junak u tom nekom od svojih lutanja nailazi i na kafanu "Ludnica", na čijem su zidu visile gusle i portret Radovana Karadžića. Naravno, sa kao snoplje poređanim leševima u pozadini. Niko pridošlicu ne prepoznaje, i on počinje da se pojavljuje među ljudima, da radi kao iscelitelj i sreće Slađanu sa kojom započinje emotivnu vezu.

U ovom kontroverznom scenariju više je monologa u kojima glavni lik - u kom se više nego jasno prepoznaje Radovan Karadžić - iznosi najprljavije i činjenično apsolutno netačne tvrdnje o srpskim vojnicima u ratu u BiH. Oni su beskrupulozni pljačkaši, siledžije, sirovine, najsurovije ubice.

- Zverovi. Nisu životinje, nego zverovi - filmski Karadžić opsuje borce Vojske RS.

Upečatljiva je i scena u kojoj K. dobija napad iskrenosti i pred svojom ljubavnicom Slađanom priznaje da on - nije on. U nekakvom šamanskom transu K. isteruje demone iz sebe, pa kaže da je komandovao vojskom koja je ubijala nedužne ljude, granatirala i terorisala jedan grad, da je lično pucao po pacijentima jedne bolnice dok su oni unezvereno bežali...

Evo tog dela:

K: Činio sam, Slađana, strašne stvari.

SLAĐANA: Kome?

K: Nepoznatim ljudima.

SLAĐANA: Kako si mogao da činiš "strašne stvari" nekome koga ne poznaješ?

K: Mogao sam. Bio sam na čelu čitave jedne vojske.

SLAĐANA: Aha, da nisi slučajno bio Napoleon?

K: Ne. Imao sam svoju vojsku. Bilo je strašno! Bio sam u njihovoj moći.

SLAĐANA: Kakva vojska?! Kakav si ti, molim te, komandant?!

K: Vrhovni. I ne zovem se Darko Dragić...

SLAĐANA: Je li, da tebe možda ne traži policija?

K: Ne, ona me čuva.

SLAĐANA: Ti se lažno predstavljaš, a policija te sve vreme čuva. Interesantno...

Prema Markovićevom scenariju, u razgovoru sa bezbednjacima K. kaže da su stranci "obična đubrad", "Englezi ološ ali bar drže do forme" da se "Francuska boji Nemačke i stalno se kurva"...

- Ali oni! Oni su najgori. Nije ni čudo. Ko su ti Amerikanci? Potomci kurvi i lopuža, evropski otpad, ono što je civilizacija odbacila kao štetno, trulo. Takve gene su oni nasledili. To se ne briše, to se ne leči - kaže K. u Markovićevom scenariju.

U predlošku za film K. citira i izjavu vođa Srba iz Krajine dr Jovana Raškovića (koji se u njemu zove Zoran Drašković), da su "Srbi lud narod".

- Ja to znam najbolje, radio sam u psihijatrijskoj klinici. Srušili smo Austrougarsku monarhiju, zbog nas je Hitler odložio napad na Sovjetski Savez. Odolećemo i ovoj novokomponovanoj bandi - stoji u Markovićevom tekstu za budući film.

Istovremeno, poznavaoci umetnosti smatraju da Goran Marković namerava da ovim filmom nastavi seriju izrazito antisrpskih ostvarenja.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Antonić naveo je nedavno u autorskom članku da je Marković "napravio đubre od filma 'Turneja' - remek-delo antisrpske kinematografije", koje bedno "poltroniše poetičko-političkoj viziji Sarajeva i Zagreba", budući da "raspad SFRJ objašnjava tezom: za sve je kriv srpski nacionalizam".

- "Turneje" se danas sećamo kao tek jednog u nizu mediokritetskih filmova, iz doba DOS, koji prikazuju srpski narod kao militantno pleme koje ubija, pljačka, siluje i otima - istina ne baš kao "Srpski film" (2010), gde otac siluje dete ispod slike kneza Lazara i Miloša Obilića - ali sa scenom u kojoj Gordan Kičić govori tipičan autošovinistički monolog, u smislu da "Srbi terorišu ceo Balkan", a jedan od likova pred dobrim Bošnjanima moli za milost rečima: "Ja nisam Srbin, ja sam glumac!" - piše Antonić.

Markovićeve "Nacionalnu klasu" ili "Lične stvari" Milorad Vučelić je u knjizi "Argumenti protiv neutralnog" nazavao - neškodljivi film.

- Ta vrsta filmskog rada i njegovi rezultati mogli bi se uslovno nazvati neškodljivi film. Tačnije, to je film koji je potpuno apstrahirao od bilo kakve relevantne problematike društvene i umetničke zbilje ovog vremena, ne samo tematski time što svesno izbegava bilo kakav rizik tretiranja gorućih pitanja ovog tla, već i po načinu pristupa koji je po svemu konvecionalan i u tradiciji drugorazrednih komercijalnih filmova koje inače u mnogo boljem izdanju gledamo u našim bioskopima kao nusprodukte velikih kinematografija. Njihova navodna zainteresovanost za obične probleme običnih ili neobičnih ljudi prerasta u puku filmsku banalnost.

Sonja Karadžić, ćerka Radovana Karadžića, oštro se protivi ideji da Marković snimi film o njenom ocu. Ona je istakla da Marković, koji je ranije pozivao na krvoproliće i nasilnu smenu vlasti na ulicama Srbije, sprema film o Karadžiću, alijas doktoru Dabiću, koji vređa njenog oca.

ŠOLAK FINANSIRA SNIMANjE?

KAKO "Novosti" nezvanično saznaju, "Junajted medija", čiji je vlasnik kontroverzni biznismen Dragan Šolak, sprema se da finansira snimanje Markovićevog "Doktora D".

Inače, Filmski centar Srbije odbio je da odobri novac za ovo ostavrenje, a nisu prošli ni Želimir Žilnik i Srđan Dragojević.

Ministarka kulture Maja Gojković izjavila je juče da je Ministarstvo dobilo tri žalbe režisera koji smatraju da su oštećeni odlukom FCS.

BIO DOMAĆIN I LEVIJU

MARKOVIĆ je zajedno sa osvedočenim srbomrscem Bernarom Anrijem Levijem režirao film "Srbija godine nulte", a 2017. godine ugostio je Francuza, koji je zagovarao bombardovanje Srbije, na Beldoks festivalu u Beogradu.

Tokom razgovora između Markovića i kontroverznog filozofa i pisca u Kulturnom centru Beograda dogodio se incident kada je nekoliko mladića napalo Francuza, a jedan od njih pogodio ga je tortom.