KUĆA SAD DOSTOJNA DOSITEJA SRPSKOG! Pokrajinska vlada u opremanje uložila 7,2 miliona dinara

Sada ova tipična ravničarska kuća "na lakat" koja je iznedrila velikog srpskog prosvetitelja, reformatora nacionalnog preporoda i autora svečane pesme "Vostani, Serbije", ima sjaj dostojan našeg velikana.

Po projektu i pod nadzorom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu zamenjeni su krov i kompletna stolarija, rekonstruisana je fasada kao i spomen-ploča. Stekli su se i uslovi da se u kući postavi stalna izložba o Dositeju.

- Potrudili smo se da se Dositeju odužimo i na ovaj način, obnovom njegove rodne kuće. Malobrojni Srbi Čakovci, i svi drugi poštovaoci dela našeg velikog prosvetitelja, mogu biti ponosni na trud i zalaganje koji su omogućili da Dositejevi koreni ne padnu u zaborav - kazao je juče Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, koja je za ovu uzvišenu svrhu izdvojila 7,2 miliona dinara.

Obnova Dositejeve kuće velika je vest za srpsku zajednicu u Rumuniji koja danas broji oko 18.000 duša. Značajna je i za tridesetak Srba u Čakovu. Ali, nije vredna samo njima. Zbog istorijskog značaja, država Rumunija označila je Dositejevu kuću kao kulturno dobro. Ovde se tradicionalno svake godine priređuju "Dositejevi dani".

- Dositejeva kuća trebalo bi da bude nepresušna pozornica srpske kulture. Mi negujemo uspomenu na našeg prosvetitelja, kao što čuvamo i sve druge tragove naših velikih sunarodnika u ovoj zemlji - rekao je za "Novosti" književnik Slavomir Gvozdenović, počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji.

Kada se pre više od dva i po veka Dimitrije (Dositej) Obradović rodio u trgovačkoj porodici u Čakovu, ovo mesto bilo je stecište zanatlija, a imalo je bezmalo 2.000 Srba. Na njihovu prisustnost i danas podseća krst u centru Čakova podignut 1805. godine, po izbijanju Prvog srpskog ustanka. U to vreme Dositej je u svojstvu prvog srpskog ministra prosvete organizovao škole, mirio i savetovao ustaničke vođe, a bio je i lični sekretar vožda Karađorđa.

Želje i nadanja

SRBI u Rumuniji većinom su naseljeni u svom kulturnom središtu Temišvaru, blizu granice sa Srbijom. Slavomir Gvozdenović, počasni predsednik srpske zajednice, napominje da u Rumuniji obnovu čeka 50 srpskih hramova i pet manastira od kojih su dva zadužbine Svetog Save. Taj poduhvat, malobrojna srpska zajednica neće moći da izvede bez pomoći iz matice.

Knjige, braćo, a ne zvona i praporce

VIŠE od 40 godina Dositej je posvetio učenju, putovanjima i prosvećivanju naroda. Najpre je bio đak i kaluđer u manastiru Hopovo na Fruškoj gori, a potom je proputovao Balkan, Evropu i Malu Aziju, upoznajući nove socijalne, prosvetiteljske i političke ideje. Govorio je grčki, latinski, nemački, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski i italijanski. Potomstvu je ostavio dela "Život i priključenija", "Basne", "Sovjeti zdravoga razuma", "Sobranije", a najčuvenija poruka Srbima glasila je: "Knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporce!". Počiva na ulazu u Sabornu crkvu u Beogradu.