MASKA KOJA DETEKTUJE KORONU: Profesor Goran Stojanović sa svojim timom u novosadskom Naučno-tehnološkom parku stvara praktične inovacije

Ova neobična, ali vrlo korisna maska "posledica" je naše pameti. Nastala je u "režiji" Gorana Stojanovića, profesora novosadskog Fakulteta tehničkih nauka i tima njegovih mladih kolega i naučnika. Strpljivim radom i istraživanjem "iznikla" je u laboratoriji Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu.

Entuzijasti, može se reći, s dečjom radoznalošću, u prostorijama prepunim kompjutera i drugih elektronskih sprava, ali i sa mašinom za vez, ne miruju, i na ovome se nisu zaustavili. Ideje im poput bujice samo naviru, pa je već narečenoj zaštitnoj maski dodeljen još jedan "posao": da na osnovu daha otkrije da li onaj koji je nosi ima helikobakteriju. Uskoro će "raditi" još jedan "posao", da nas u zimskim mesecima greje!

Opisujući nam kako kondenzatori detektuju virus korona, naš sagovornik veli da, kada dišemo na kondenzator izvezen u maski, menjamo električne osobine te elektronske komponente, a senzor kada se poveže za računar ili aplikaciju na mobilnom telefonu, beleži promenu.

- Kada dišemo možemo da zabeležimo promenu onoga što udišemo ili izdišemo i vidi se da li su pluća bolesna ili ne - objašnjava profesor Stojanović kako sve ovo funkcioniše, dodajući da je slab kapacitet pluća znak bolesti kovida.

Kod kuće se svako može preliminarno testirati na ovaj virus. Maske su nedavno patentirane i zasada ih nose samo članovi tima na fakultetu, a realno je očekivati da mogu da se kupe u apotekama i prodavnicama, u bliskoj budućnosti.

Razmišljajući šta bi još moglo da se uradi sa zaštitnom maskom, kojih se, očligledno još izvesno vreme nećemo osloboditi, profesor Stojanović i njegov mladi tim je došao na ideju da nam maske zimi greju lice, što je, kako ističe blagodetno za zimske sportove, za klizače i skijaše. One će uskoro moći da se ugrađuju i u druge odevne predmete, pa će zimogrožljivi lakše podnositi niže temperature.

- Još jedna, dodatna korist zaštitne maske je da onima koji je nose može da otkrije da li imaju helikobakteriju u organizmu - otkriva nam profesor Stojanović na čemu trenutno rade. - Senzori ugrađeni u maske moći će da iz daha detektuju helikobakteriju. Do sada smo uradili merenje pH vrednosti iz daha.

Sve ovo, i još mnogo zanimljivih pronalazaka "krčka" se u ovoj laboratoriji zahvaljujući projektu STRENTEX, koji je odobrila i finansira Evropska komisija. Među 109 prijavljenih, odabrano je deset, a projekat novosadskog profesora je bio na trećem mestu.

- Dobili smo bespovratnih 2,47 miliona evra, da oformimo tim od međunarodnih i naših stručnjaka u oblasti elektronike na tekstilu - priča nam naš sagovornik kako je sve počelo. - Čitavu 2020. smo iskoristili da kupimo savremenu opremu. Formirali smo tim, zaposlili četiri postdoktoranda i isto toliko mladih istraživača, čije se plate finansiraju iz fonda ovog projekta.

Na spisku izuma je pametni zavoj sa senzorom, koji prati status rane čak i ispod gipsa, odnosno da li se stvaraju bakterije, kakva je njena pH vrednost... zavoj koji, dakle, beleži sve promene na rani. Počeli su da vezu i elektrode za EKG snimanje, pa ćemo u dogledno vreme moći da kupimo majicu sa ovom "napravom" i da bez povezivanja na EKG uređaj saznamo stanje našeg srca.

Intencija rukovodioca ovih projekata i njegovog tima je, kako veli, da njihova dostignuća i patenti imaju primenu u praksi, da koriste ljudima...

- Ako naši izumi pomognu nekome da živi bolje, kvalitetnije i srećnije, i mi ćemo biti srećniji i sa više elana nastavićemo da radimo dalje - poručuje profesor Goran Stojanović.

ELEKTRONIKA

PROFESOR Stojanović nam je otkrio i da trenutno rukovodi i radi u četiri projekta. U prvom je reč o tekstilnoj elektronici, drugi se bavi jestivom elektronikom, posebno su posvećeni i istraživanju senzora za ispitivanje kvaliteta vode, dok je četvrti projekat o odgovornom istraživanju.

- Etika istraživanja je da sve što radimo bude zasnovano na svim etičkim principima akademske čestitosti i poštenja.

SENZOR ZA KVALITET VOĆA I POVRĆA

PROFESOR sa svojim timom trenutno pravi senzore koji detektuju kvalitet, odnosno svežinu voća i povrća, pomoću kojih se lako sazna da li ono treba što pre da se pojede ili može još da odstoji. Merač će, tvrdi naš sagovornik, reći u dan koliko su, na primer "stari" plodovi banane ili avokada.