ČETIRI RUDNIKA OTVORIO ZA 14 GODINA: Gojko Dimić (85) iz Beograda kao geološki tehničar šezdesetih istraživao ležišta širom zemlje
BORBA i istrajnost da uspe u onome što radi vodile su ga kroz celi život. I kada mu je bilo najteže, znao je da nema odustajanja i uspeo je da se izbori sa svim nedaćama koje su mu se preprečile na putu. Danas kada se osvrne iza sebe najponosniji je na činjenicu da je upravo on - Gojko Dimić (85) kao geološki tehničar otvorio četiri rudnika u našoj zemlji i to za samo 14 godina.
Gojko Dimić / Foto P. Milošević
Prvo njegovo veliko delo bio je rad na najvećem ležištu magnezita na lokalitetu "Brezak" u blizini Čačka, čiju eksploataciju je kasnije nastavilo preduzeće "Šumadija" iz istog grada. Upravo ta vest bila je vodeća na naslovnim stranicama dnevne štampe 1936. godine.
- Tada sam lično locirao i vodio do završetka sve radove na raskopima, bušotinama i potkopima - priseća se Gojko. - Posle toga smo počeli sa radovima na magnezitima u blizini Tornika na Zlatiboru - priča naš sagovornik.
Ponosan je i na svoje treće značajno delo, odnosno ležište kaolina Karačevo kod Gnjilana na Kosovu, dok je njegov četvrti otvoreni rudnik u blizini sela Zagoni kod Bratunca.
- Ipak, posle 14 godina rada, 1969. sam morao da napustim "Geozavod" i počnem da se bavim poslovima van geološke struke. Nakon odlaska uspeo sam i da na kraju diplomiram kibernetiku, a potom sam sa stručnjacima iz Japana radio na projektu On-line Beobanke i odatle otišao u penziju 1991. godine - ističe Gojko.
Davne 1972. godine dobio je poziv da bude savetnik vlade Zambije, ali ga je odbio zbog lošeg sistema školstva u toj zemlji. Smatra da je zaslužio da ponese nacionalnu penziju, ali je njegov zahtev iz 2015. odbijen.
Kada se sve sabere i oduzme, zadovoljan je svojim odlukama. Penzionerske dane provodi uz mnogobrojne aktivnosti kojima ispunjava dan. Još kao mladić naučio je da svira usnu harmoniku i gitaru, a omiljene taktove voli da zasvira i danas. Smatra da penzioneri uz strane jezike, za koje imaju priliku da sada uče, mogu dosta da sačuvaju svoj intelekt. Ali i da rad u prirodi, uzgajanje biljaka i šetnje umnogome pomažu.
ODRASTAO U SIROTIŠTU
GOJKO je kao dete odrastao u sirotištu, gde je odmalena nailazio na brojne neprijatnosti, sa kojima se uspešno nosio. Svoja dokumenta uspeo je da pronađe tek 1954. godine, a do tada je kod sebe imao samo diplomu završene škole i ličnu biografiju.
Svojevremeno je proglašen za najboljeg đaka iz biologije. Tada je imao čast da se upozna sa čuvenim doktorom biologije Paveom Arlingerom.