NAŠI SENIORI - GOLMAN SA STOTINU RUKU: Nišlijka Vesna Milošević Petrović bila najbolji rukometni čuvar mreže na planeti

Danas, Nišlijku Vesnu Milošević Petrović (66) koja je ponela titulu najboljeg golmana planete, na uspehe iz mladosti sećaju tri velike sveske pune novinskih članaka i fotografija, koje je njen otac redovno lepio i beležio, dok je ona osvajala svet.

Golman sa stotinu ruku, kako su znali da za nju kažu, za "Novosti", otkriva da i danas rado sedne na kafu sa svojom komšinicom i prelista očeve sveske, sećajući se slavnih vremena ne samo za nju već i za srpski rukomet.

Počela je 1969. u niškom Železničaru koji je ubrzo prerastao u DIN. U prvom timu je debitovala kao učenica osmog razreda osnovne škole. Tokom narednih 15 sezona odigrala je više od 650 utakmica.

- Sasvim slučajno sam počela da se bavim rukometom. Pobedila sam na krosu osnovnih škola u Nišu. Nastavnik OŠ "Ratko Vukičević" želeo je da treniram atletiku. Poslao me je na stadion gde sam naišla na jednog starijeg čoveka i pitala ga šta ja mogu da treniram. On me je pogledao i poslao u "Rovče" u Tvrđavi. Rekao mi je da se javim treneru Svetovidu. Na jednom treningu nije bilo golmana i on je pitao ko želi da stane da brani. Ja sam stala na gol i tako je počela moja golmanska karijera - priseća se Vesna svojih početaka u rukometu.

Poziv da obuče dres reprezentacije dobila je sa 17 godina. Bila je na pripremama za svetsko prvenstvo koje je održano u Beogradu, ali je otpala kao četvrti golman. Puno puta je odbijala reprezentaciju, to je nije interesovalo.

- Bila sam iz drugoligaške ekipe, nikoga nisam poznavala, kada smo išli na pripreme osećala sam se kao da sam pala sa neba. Bila sam čak i kažnjavana zato što se nisam odazivala pozivu. Kada je bio "Trofej Jugoslavije" 1976. godine u Beogradu, trener Vinko Kandija je došao kod mene kući, bukvalno me uhvatio za uši i odveo u Beograd. Tada su mnogi sportski novinari sa rezervom gledali na to, u smislu "ko je ona da odbija reprezentaciju", "ko je ona da trener odlazi po nju", ali trener je verovao u mene - priseća se ona.

Debitovala je upravo te 1976. godine na "Trofeju" protiv Zapadne Nemačke. Branila je drugo poluvreme i odbranila dva penala. Na golu državnog tima bila je 63 puta. Osvojila je zlatne medalje na Mediteranskim igrama 1979. u Splitu i na Balkanijadi u Sofiji iste godine, peto mesto na Svetskom prvenstvu u Čehoslovačkoj.

Kaže da nije mogla ni da sanja da će samo četiri godine nakon što je prvi put obukla odres sa državnim grbom na "Trofeju Jugoslavije", poneti priznanje najboljeg golmana planete. To joj je pripalo za briljantne odbrane na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine, na kojoj su plave dame, iako debitantkinje, na najvećem planetarnom skupu osvojile srebrnu medalju, a Vesna proglašena najboljim golmanom sveta.

Uporedo sa sportskim uspesima, Vesna je završavala i fakultet. Dok su se druge rukometašice odmarale, ona bi učila u parku. Knjigu je nosila sa sobom i u autobusu, vozu, avionu.

- Uložila sam veliki rad i veliku ljubav, bez obzira na to što je za mene rukomet uvek bio samo hobi. Meni je na prvom mestu bila škola, kasnije fakultet koji sam završila sa 23 godine, uprkos svim obavezama i pripremama koje sam imala - priseća se Vesna Milošević Petrović.

Sport joj je, kaže, doneo mnogo. Omogućio joj je da upozna gotovo celu Evropu, deo sveta, ali i da upozna vrhunske sportiste, da sklopi mnoga prijateljstva. Bila je prva rukometašica Jugoslavije koja je dobila poziv iz inostranstva. Ali, ona je ponudu - odbila. Zaposlila se u "Duvanskoj industriji". Imala je dobru platu i nije razmišljala da će doći neko drugačije vreme.

- Prestala sam da se bavim rukometom u 27. godini, na vrhuncu karijere. Svi su bili iznenađeni, ali ja sam osetila da je pravo vreme da ostavim sport i da se bavim nečim drugim. Dobila sam sina, živela zaista lep život - otkriva nam ona.

Ipak, preporučuje mladima da se okrenu sportu. Prema njenim rečima, danas oni mnogo koriste telefone, kompjutere, ne znaju da se igraju.

- Ne mora to da bude profesionalni sport, ne moraju svi da razmišljaju o nekim vrhunskim rezultatima. Neka se bave sportom zbog svog zdravlja, ali ne samo zbog toga, bitno je da odrastaju u jednoj zdravoj sredini, a sport kao sport doneće im mnogo toga lepog kao što je doneo i meni - poručuje nekadašnja najbolja rukometašica sveta.

ZA VESNU DAVALI POLA NEMAČKE

Stefan Krečmar je čuveni rukometaš, poznat po tetovažama i pirsingu. Igrao sa Peruničićem pre skoro 20 godina. Teško da je imao imenjaka pre 50 godina

Vesnu su tokom karijere pratile mnoge anegdote, a ona se rado priseća jedne. Svake godine se u Istočnoj Nemačkoj održavao rukometni turnir, a Štefan Krečmar je bio u to vreme najbolji rukometni trener sveta. On je došao do Pere Seratlića i pitao ga gde je Vesna Milošević. On mu je odgovorio da nije došla. Nije mu verovao i mislio je da je kriju za finale.

- Seratlić mu je na to odgovorio da sam prestala sa sportskom karijerom, na šta je Krečmar kazao: "Ljudi moji šta vi radite, ja bih pola Nemačke za nju dao". To je meni takav kompliment da ja više ništa ne moram da govorim o svojoj karijeri - priseća se Vesna.