TABLETIMA LEČE DEMENCIJU: Crveni krst promoviše kognitivne vežbe za obolele od Alchajmera i sličnih oboljenja

Ipak, ove osobe ostaju "nevidljive" u javnozdravstvenom planiranju. A kada jedna osoba pati od demencije, pati cela porodica, a ne samo ta osoba, kaže Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije.

Ova organizacija pokrenula je nedavno projekat "Pružanje usluga nege kroz inovativne centre za podršku u zajednici". Todorović ističe da su ljudi sa demencijom pod velikim rizikom od društvene marginalizacije i zlostavljanja, pa usluge u okviru projekta obuhvataju i kućne posete, ali i pružanje podrške kroz jednostavne aktivnosti i preventivne mere.

Četrdeset volontera posećivaće približno 40 osoba sa kognitivnim poremećajima ili demencijom u Somboru i Pirotu, gde se program trenutno sprovodi. Oni će pružati i podršku neformalnim negovateljima koji žive sa starijima. Inovativni deo projekta su kognitivne vežbe.

- Obučeni volonteri posećivaće ih najmanje jednom nedeljno i pored psihosocijalne i praktične podrške imaće redovne kognitivne vežbe na tabletima - kaže Todorović. - Koristiće poseban softverski paket, kreiran na Istraživačkom institutu Joaneum iz Austrije. Sa svakim korisnikom će osoblje Centra pre i posle intervencije raditi merenje korišćenjem upitnika mini mental (MMSE) i skale opšte depresije (GDS).

Kako objašnjava naša sagovornica, vežbama će se stimulisati postojeći mentalni kapaciteti da bi se usporio razvoj bolesti, a osobe sa kojima se radi imaće aktivnost koja će ih okupirati, zabaviti i pružiti im socijalni kontakt.

- Kognitivnim vežbama na tabletima promovisaćemo percepciju, raditi na poboljšanju koncentracije i pažnje, promovisanju asocijativnog mišljenja. Cilj je poboljšanje kratkoročne i dugoročne memorije, unapređenje jezičkih veština, promovisanje logičkog mišljenja i rešavanja problema, podsticanje kreativnosti i mašte, povećanje opsega pokreta. Vežbe se sastoje iz različitih delova: slika, pronalaženja razlika na slikama, sastavljanja pazli, praćenja brojeva, postavljanje brojeva po redosledu, rešavanja problema i ponavljanje pesama - navodi naša sagovornica.

Ovakvim redovnim vežbama može se odložiti progresija bolesti, jer se stimulišu moždane funkcije koje su još dostupne. Program je dizajniran da motiviše ljude da budu mentalno i motorički aktivni, stimuliše mentalne procese i stvaraju se nove veze u mozgu.

Todorovoć, takođe, ističe da svaka osoba sa dijagnozom Alchajmerove bolesti ili srodnog poremećaja mora da bude obaveštena o dijagnozi i dobija odgovarajuću, kontinuiranu medicinsku negu. Zaslužuje i da bude produktivna u radu i rekreaciji onoliko dugo koliko je to moguće, da bude tretirana kao odrasla osoba, a ne kao dete, i da se njene emocije, kada ih izražava, primaju sa ozbiljnošću.

- Ne bi trebalo da prima psihotropske lekove ako je to ikako moguće, treba da živi u bezbednom i predvidivom okruženju da svaki dan može da ispuni smislenim aktivnostima, da redovno provodi vreme napolju, da ima fizički kontakt, uključujući zagrljaje i držanje za ruke, da bude u društvu onih koji poznaju njenu životnu priču, uključujući njene kulturne i verske tradicije, da se o njoj staraju osobe dobro obučene za negu dementnih - ističe naša sagovornica.

Istraživanje sindroma sagorevanja kod neformalnih negovatelja pokazalo je da intenzivnija nega, koja podrazumeva više časova nedeljno, može uzrokovati emocionalni stres, fizički zamor, ograničeno učešće u društvenom životu, smanjen apetit i poremećaje spavanja, kao i uvećan rizik od mortaliteta i mentalnih poremećaja.

NEGU PRUŽA UGLAVNOM PORODICA

PREMA izvodima iz javnih politika koje objavljuje Evropski centar za istraživanja iz Beča, procena je da u EU približno 100 miliona ljudi pruža neformalnu negu i da 80 odsto pružene nege dolazi iz porodice. Zvanični podaci o broju neformalnih negovatelja u Srbiji ne postoje, a procene se mogu uraditi na osnovu broja korisnika prava na novčana davanja za pomoć i negu drugog lica u sistemu PIO fonda i u sistemu socijalne zaštite. On se kreće oko 78.000, što predstavlja oko 1,1 odsto ukupne populacije.