ZAŠTO "NE" ZAGOVARAJU I PATRIOTE I DEMOKRATE: Dragana Boljević, sudija Vrhovnog kasacionog suda, o promeni Ustava

- Patriotama se pričinjava da se ustavnim promenama odričemo KiM, da će stranci birati sudije, da će biti obavezne vakcinacije ili još neka ograničenja ljudskih prava, a to je sve netačno i štetno. Tzv. demokratama ustavne promene nisu prihvatljive, čak i ako su bolje od važećih rešenja, jer nije sigurno da će obezbediti potpunu i trajnu nezavisnost pravosuđa. Kao da se to igde i ikada obezbeđivalo samo Ustavom. A to da pomisle da je svaka promena nabolje dobrodošla i da takve prilike ne smeju da se ispuštaju, jer su generator daljih promena nabolje, to im ne pada na pamet - kaže Boljevićeva.

Ona odgovara na nekoliko kritika koje se najčešće mogu čuti, a jedna od njih vezana je za Visoki savet sudstva (VSS), odnosno Visoki savet tužilaca i njihovu nezavisnost. Za razliku od mišljenja da predviđene izmene u sastavu VSS ne povećavaju njegovu nezavisnost, Boljevićeva tvrdi da se, bez obzira na to što će u sastav opet ući sedam sudija (od 11 članova), mogućnost uticaja politike bitno smanjuje. Naime, u sastavu VSS više nema ministra pravde, ni predsednika skupštinskog odbora, predsednik Vrhovnog suda nije predsednik VSS po položaju, a predsednika Vrhovnog suda bira VSS. Takođe, predsednik VSS je obavezno iz reda onih sudija koje biraju same sudije. Četiri istaknuta pravnika, člana ovog tela, koje bira Narodna skupština, ne smeju biti članovi političkih stranaka. Kaže, ovakvim ustavnim položajem sudstva se malo koja država može pohvaliti.

Naša sagovornica se ne slaže ni sa primedbama da je rešenje za Visoki savet tužilaca lošije od postojećeg, iako će Vrhovnog tužioca i dalje birati Narodna skupština, ministar pravde će ostati član VST, u kome će od 11 članova samo pet biti tužioci.

- Prisustvo ministra pravde ni u jednom sistemu nije sporno u tužilačkim savetima - kaže Boljevićeva. - Sada javni tužioci mogu da budu, i jesu, članovi DVT, a ubuduće starešine organa neće moći da budu članovi VST, čime se slabi personalni hijerarhijski uticaj vrhovnog tužioca. On sada ima redukovane nadležnosti, pa više neće moći da premešta tužioce, što je dosad često zloupotrebljavano.

Takođe, Vrhovni javni tužilac više nije predsednik VST, nego isključivo član koga izaberu tužioci - članovi, a ministar pravde ne može da učestvuje u disciplinskim postupcima.

- Zbog ovoga je politički uticaj na tužilaštvo manji, naročito kada se tome doda da nema više zamenika tužilaca, nego su svi tužioci. Funkciju javnog tužilaštva ne vrši više samo republički javni tužilac, već vrhovni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci. To ih čini i samostalnijim i odgovornijim.

NEOPRAVDANA NEDODIRLjIVOST

VAŽEĆIM Ustavom zabranjen je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije, dok izmene previđaju zabranu "neprimerenog uticaja".

- Izraz "neprimeren" je u Osnovnim načelima nezavisnosti sudstva, koje je usvojila Generalna skupština UN, a koristi se i u svim međunarodnim dokumentima - kaže Boljevićeva. - Izvršna vlast određuje izdvajanja za sudstvo ili broj zaposlenih, što je dozvoljeni uticaj vlasti na sudstvo. Osim toga, sudija ne sme da bude zaštićen od opravdane kritike, a sadašnje rešenje polazi od "nedodirljivosti" sudije.