INTERVJU Biljana Vraneš: Porast temperature mora se usporiti do 2030. godine

A da ništa nije slučajno, govori i podatak da je karijeru započela u emisiji simboličnog naziva, "Meteor". Ubrzo je, na poziv tadašnjeg urednika Beogradskog programa Milana Nedića, prešla na Prvi program RTS.

- Pet godina sam, kao honorarac, uređivala i vodila jutarnji program. Sećam se kada me je moja tetka pitala: "A kada ćemo te gledati u Dnevniku?", kao da je nešto predosetila - uz osmeh otkriva za "Novosti" Biljana Vraneš, koja je više od tri decenije verna istoj medijskoj kući, gde danas "vedri i oblači", kao urednica Vremenske prognoze.

- Čitav tim RTS radi na vremenskoj prognozi, ali pre svega, ogroman tim Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji 24 časa kreira vremensku prognozu. Posao nas prezentera u RTS je da sve to prenesemo gledaocima, kako bi dobili što jasniju sliku o vremenu. Možda ja više koristim meteorološke termine, jer se trudim i da edukujem gledaoce, o tome šta znači ciklon, a šta anticiklon, zbog čega duva košava ili zašto je magla.

Kakvo nas vreme očekuje do kraja zime?

- Klimatski efekat hlađenja, "La ninja" ("Devojčica"), celoj planeti donosi zahlađenje i više padavina, pa bi ova zima u Srbiji mogla da bude hladnija od nekoliko prethodnih, sa više snega.

Zašto zime više nisu tako hladne kao nekada?

- Klimatske promene uzimaju danak. Svedoci smo sve većeg zagrevanja planete. Letos je u italijanskom gradu Sirakuzi zabeleženo 48 stepeni, najviša temperatura ikada izmerena u Evropi. Zbog visokih temperatura i dugog sušnog perioda, požari su letos poharali Grčku, Italiju, naš region. Godišnja temperatura je za 1,2 stepena viša nego krajem 19. veka, perioda koji je Svetska meterološka organizacija postavila kao reper. Od 1850. godine počinje nagli razvoj industrije i emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, što se i nastavilo. Zato je planeta sve toplija. Taj trend nećemo moći da zaustavimo, uprkos svim mogućim merama. Moći ćemo samo da ga usporimo, ali je važno da preduzmemo sve kako bi Zemlja i dalje bila dobro mesto za život. Rešenje je u tome da bude sve manje energije iz prljavih, a sve više više iz obnovljivih izvora. Umesto uglja kao osnovnog energenta, treba koristiti solarnu i energiju vetra. Potencijali su neograničeni, nauka napreduje i može da donese mnogo novina, kao i radna mesta za nova zanimanja. Sa sjajnim idejama i rešenjima naučnika, može da se ubrza ekonomski razvoj i da se sačuva planeta.

Vi učestvujete i na tribinama o posledicama klimatskih promena i zaustavljanju globalnog zagrevanja. Životna sredina i kvalitet vazduha postaju sve važnije teme u našem društvu...

- Svima smeta zagađen vazduh, najveći ekološki rizik po zdravlje, zbog koga umire veliki broj ljudi. Zagađenje vazduha je, SZO, u 2016. godine, bilo odgovorno za više 550.000 preranih smrti u Evropi. Oko devet odsto umrlih od zagađenja vazduha u svetu su deca mlađa od pet godina, jer unose veću količinu vazduha u odnosu na svoju telesnu masu. Zato je važno podizati svest ljudi o neophodnosti hitne akcije, ali tako da nastavimo da se razvijamo, kako naša zemlja, tako i zemlje u okruženju. Drago mi je kada mogu da doprinesem globalnom pokretu za očuvanje klime na planeti. Svako od nas može da uspori zagrevanje Zemlje, ako da svoj doprinos, rešenje je u jednostavnim idejama.

Posledice klimatskih promena su se intenzivirale u ovom veku. Šta možemo da očekujemo u budućnosti?

- Ako planeta ostane na putu na kojem je sada, do kraja veka temperatura će porasti za više od tri stepena i tada više neće biti dobro mesto za život. A naš region se zagreva brže od globalnog proseka. Zato je važno zaustaviti porast na 1,5 stepena. Ova decenija, do 2030. godine je ključna. Posle toga, biće kasno. Toplija atmosfera, odnosno, topliji vazduh, u sebi nosi veću količinu vlage, pa su pljuskovi mnogo intenzivniji i za kratko vreme stvaraju prave kataklizme, poput one sredinom jula u Nemačkoj. Globalno zagrevanje ne donosi samo suše, visoke temperature, požare i veliki broj smrtnih slučajeva tokom toplotnih talasa, već pospešuje i ledene talase u zimskom periodu. Zagrevanje planete se najviše manifestuje na polovima.

Govorimo o globalnom zagrevanju, a događaju se ledeni talasi. Zbog čega je to tako?

- Globalno zagrevanje, za posledicu, nema samo toplije vreme, već i ekstremno zimsko vreme. Severni pol, Arktik je ledeni okean, koji se leti sve više topi, apsorbuje sunčevu toplotu, jer je površina vode tamne boje, za razliku od boje leda. Kada dođe jesen, led se ponovo stvara, ali ne u meri u kojoj bi trebalo, jer ni zime na polovima više nisu tako hladne. Umesto da bude hladno na Severnom polu, hladnoća se intenzivno, u talasima, sliva na evropski ili američki kontinent ili zahvata Aziju, pa imamo talase koji donose i po minus 20 stepeni. Ta hladnoća zna da traje danima, zamrznu se reke i formira se led koji kasnije uništava sve na površini i duž obale. Ledeni talas je tako i svojevrstan izazov za energetski sistem svake zemlje.

Gledaoci se ponekad žale da meteorolozi nisu "pogodili" prognozu. Zašto nije moguće sa stoprocentnom sigurnošću prognozirati vremenske prilike?

- Za dobijanje što preciznije prognoze vremena neophodni su superkompjuteri, najbrži kompjuteri na svetu. Ipak, nije retko da verovatnoća za pojavu dva različite vremenske pojave bude u odnosu 50:50, kao na klackalici. Tada preciznost prognoze raste što smo bliži trenutku za koji se prognozira. Na primer, postoji verovatnoća da će pasti sneg i 50 odsto da će pasti kiša. U zavisnosti od toga koliko je hladno na visini, to što krene iz oblaka može prolaziti kroz topliji sloj vazduha i na zemlju stići kao kiša, ili kristali snega iz oblaka do zemlje mogu stići kao sneg.

Profesija vašeg supruga Borisa, pilota nacionalne avio-kompanije "Er Srbija", takođe je usko povezan sa vremenskim prilikama.

- Ono što se događa na ruti, u atmosferi na 10 do 11 kilometara, izuzetno je važno u meteorologiji. Kada znam da je u nekom delu Evrope snažan ciklon, koji donosi jake vetrove i padavine, što može da oteža sletanje, volim da posle njegovog leta, saznam kako je sve prošlo. Kada mu otkrijem svoju strepnju za ekstremno vreme u nekom delu Evrope i Mediterana, gde naša kompanija najviše leti, on me umiri svojim odgovorom. Procedure su uvek na prvom mestu i piloti "Er Srbije" ih tačno poštuju.

U vašem poslu sve se vrti oko vremena i znate gotovo sve o prognostičkim metodama. Možete li da nam otkrijete kako ste vi "zaustavili vreme" i čemu dugujete svoj mladolik izgled?

- Važno je da i telo i duh budu u skladu. Odabrala sam vid rekreacije koji mi u potpunosti odgovara, pilates. A kada pronađete idealno rešenje, ostajete mu verni. Već dve decenije vežbam pod stručnim okom sestara Stefanović. Svaki mišić tokom treninga se angažuje i to mi prija, kao i druženje sa devojkama i ženama u ordinaciji "Leđa i vrat". Jedna drugu podržavamo i zajedno radimo na sopstvenom zdravlju. Igram i tenis, a volim i šetnju bržim tempom Dunavskim kejom, koji mi je prelep u svako doba godine. Naravno, i nega je važna.

Uspešno balansirate između poslovnog i privatnog života, uz supruga Borisa i sinove Marka i Dušana...

- Najsrećnija sam kada mi je porodica dobro, od toga nema veće sreće. Nijedan poslovni uspeh ne može se porediti s tim. Sinovi su uglavnom posvećeni studijama. Stariji, Marko, uskoro brani diplomski na FON-u, a mlađi Dušan je na drugoj godini na istom fakultetu

Šta ćete poželeti u novoj 2022. godini?

- Svima nama bih poželela da korona nestane kada otkuca ponoć! I da konačno slobodno zagrlimo svoje najbliže. Sebi bih poželela više slobodnog vremena provedenog u krugu porodice i prijatelja. To mi baš nedostaje.

METEO-ALARMI BEZ SENZACIONALIZMA

Koje vremenske situacije pamtite kao izuzetno opasne?

- Majske poplave iz 2014. godine, kada su za 24 časa pale tromesečne količine padavina i kada smo imali vodostaje koji se viđaju jednom u hiljadu godina. Sve to je RHMZ najavio crvenim meteo-alarmom, a mi na RTS ozbiljno smo shvatili to upozorenje i prvi smo ga objavili u Dnevniku. U to vreme, još nisu bili zaživeli meteo-alarmi na drugim TV kanalima. Nažalost, znamo šta se sve dogodilo te 2014. Vrlo je važno blagovremeno upozoriti gledaoce na vremenske situacije, jer senzacionalističke najave samo zbunjuju i plaše. Kada čujete upozorenje na ekstremno vreme, koje se obeležava crvenim meteo-alarmom, treba da se sklonite i da zaštitite svoju imovinu, dok nepogoda ne prođe - poručuje Biljana Vraneš.

SIGURNA I U AUTU I U AVIONU

OPROBALI ste se u upravljanju školskim avionom "cesna 172". Kako ste se osećali u ulozi pilota?

- To je bilo devedesetih godina, kada je moj suprug Boris bio instruktor u Pilotskoj akademiji u Vršcu. On mi je pokazao kako se pilotira. Nisam se plašila, bila sam sigurna za poluvolanom aviona, kao i za volanom automobila. Slične veštine poseduju i moje najbolje drugarice, sa kojima sam odrasla, pa mi je čudno kada se neko tome čudi.

Umem i da "majstorišem" po kući, kad zatreba i da otklonim manji kvar, a veće prepuštam muškom delu porodičnog tima. Te veštine sam ponela iz kuće, jer su i moji roditelji veoma praktični - kaže Biljana.