MOŽEMO DA "PROČITAMO" SVAKI VIRUS: "Novosti" u novom Centru za sekvenciranje genoma
NAŠ zadatak je da proučavanjem naslednog materijala virusa korona pratimo kako se on menja, da uočimo njegove mutacije i pratimo nove sojeve koji ulaze u zemlju. Veoma je važno prepoznati na koji način je virus mutirao, što nam omogućava da na vreme prepoznamo da li neki soj može postati dominantan, odnosno bolje prilagođen za sopstveni opstanak od prethodne varijante. Svako živo biće, bilo da je reč o čoveku ili virusu ima genom (nasledni materijal), koji sadrži pisana uputstva za nastanak, rast, razvoj i zdravlje tog organizma. Ako pročitamo to zapisano uputstvo i, na primer, uporedimo soj virusa koji smo imali na početku epidemije i delta i omikron sojeve, koji su aktuelni danas, lako zaključujemo da je virus znatno mutirao, odnosno promenio.
Foto Z. Jovanović
Ovo, za "Novosti", kaže dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u okviru koga je prošle nedelje otvoren Centar za sekvenciranje genoma i bioiformatiku. Centar je pokrenut u saradnji sa Pekinškim institutom za genomiku, a u njega je uloženo oko 600 miliona dinara - za izgradnju, opremanje, nabavku hemikalija, repromaterijala... Smešten je u potkrovlju Instituta, koje je, kako kaže Jelena Begović, bilo do sada neiskorišćeno. Danas je to moderno sređen prostor, opremljen najsavremenijim laboratorijama i aparatima koji će omogućiti da se u Srbiji radi sekvenciranje čitavih genoma.
Obuku naših mladih naučnika iz oblasti molekularne biologije, hemije, medicine, veterine trenutno rade kineski stručnjaci, a njih nekoliko i juče, tokom naše posete, vredno je radilo u tek otvorenim prostorijama centra. Za običan svet pojam sekvenciranje genoma zvuči komplikovano, ali Jelena Begović kaže da je to - čitanje knjige u kojoj je zapisan život svakog živog organizma bilo da je reč o čoveku ili virusu.
- Genom je knjiga velikog obima koja ima četiri slova GATC i u slučaju čoveka ona ima više od tri milijarde slova, dok je kod virusa korona znatno manja i ima oko 30.000 slova ili karaktera. Molekularni biolozi čitaju tu knjigu u kojoj postoji jasno obeleženi početak, veličina i kraj nekog gena, a informacije koje se dobiju neverovatno utiču na naš život. Da bi mogao da preživi svaki živi organizam se tokom života ili generacija menja, odnosno dolazi do promene osnovnih slova, što možemo videti i kod virusa korona. Te promene zovemo mutacije i one mogu da imaju različite posledice - pojašnjava Jelena Begović. - Korona je virus i samim tim, da bi preživeo mora da ima domaćina, a to su naše ćelije. Njegov cilj je da održi u životu svog domaćina kako bi i on sam što duže preživeo i umnožavao se. Foto Z. Jovanović
Osim izučavanjem virusa korona, ovaj centar baviće se i prenatalnim genetskim ispitivanjima kod trudnica.
- Sadašnje metode genetskih ispitivanja ploda, poput amniocenteze, invazivne su i postoji u malom procentu opasnost od pobačaja - kaže naša sagovornica. - U našem centru genetski test kod trudnica radio bi se iz krvi, što smanjuje rizik i za plod i za majku. Ovo se već radi u Srbiji, ali se uzorci na analizu šalju u inostranstvo.
PERSONALIZOVANA MEDICINA
U CENTRU će se ispitivati i genetske sklonosti ka bolestima, što će pomoći u dijagnostici i prevenciji, razvoju novih protokola lečenja i novih lekova baziranih na individualnoj genetici pacijenta, što je u domenu personalizovane medicine.
- Zahvaljujući ovakvim istraživanjima, u svetu su otkrivene mnoge nove retke bolesti koje su uzrokovane promenama u genomu - kaže ova naučnica. - Podaci koji se dobijaju zahvaljujući sekvenciranju znatno će uticati na poboljšanje kvaliteta života ljudi kroz poboljšanje zdravlja na globalnom nivou.