KAKO ŠTITITI NAJMLAĐE OD DIGITALNIH NASILNIKA? Stručnjaci upozoravaju da polovina tinejdžera trpi sajber-zlostavljanje

Takođe, petina građana ne zna kako bi se zaštitila od zlostavljanja na globalnoj mreži, a ove godine je 37 odsto ispitanika doživelo neprijatnost u onlajn prostoru, što je za četiri procenta više nego prošle godine.

- Iz prakse bih rekla da su brojevi još dramatičniji - kaže Nikolija Rakočević, master psiholog i psihoterapeut. - Problem nastaje kada društvene mreže postanu deo identiteta osobe, pa ona počne sebe da valorizuje kroz popularnost u virtuelnom svetu, kroz komentare, kritike i "lajkove". To može biti uzročnik mentalnih bolesti, posebno kod tinejdžera i mladih, koji su najčešće emocionalno nezreli.

Da bi videli da li kod deteta postoje potencijalni problemi, roditelji, kaže naša sagovornica, mogu da sprovedu jednostavan test. U razgovoru mogu detetu postaviti pitanja ko je, ko želi da bude, u čemu je dobar ili dobra, koji su mu problemi. Ako su odgovori vezani za svet interneta, tipa "baš sam dobar/dobra, imam puno pratilaca" ili "loš/a sam, imam malo lajkova", to je za roditelje alarm. Ako su parametri iz realnog sveta, "dobar sam u matematici" ili "razbijam fudbal", nema mesta za brigu.

- Zadatak roditelja je da dete vrati realnom životu i za to je potrebno potražiti psihološku pomoć. Nove generacije su odrasle u vreme kada je internet već postojao, sa njim su "srasle" i gotovo im je neshvatljivo da imaju izbor, da mogu napustiti mreže, dozirati vreme provedeno na njima ili ne čitati komentare. Za to je potrebna samodisciplina, kojoj tinejdžeri nisu skloni, i zato je važno često razgovarati - kaže Rakočevićeva.

Što se tiče digitalnih nasilnika, ona napominje da su u pitanju ljudi koji frustracije iz realnog života leče u virtuelnom, kroz vređanje i zlostavljanje drugih, u želji da dominiraju. U stvarnom svetu nemaju hrabrosti da nekom kažu u lice da je ružan ili glup, ili da bi trebalo da se ubije. U virtuelnom su unapred oslobođeni posledica. Upravo je to slučaj i sa svima koji sada pozivaju na linč jutjubera Baka Praseta, posle samoubistva Kristine Đukić. U pitanju je isto nasilje kao i ono kroz koje je prošla devojka.

Osim toga, i sama Kika Đukić, iako više nije živa, i dalje je na meti govora mržnje. Ispod njenih objava na mrežama kruže šokantne poruke poput "Slikaj je kako leži mrtva" ili "Manje silikona ako može, hvala".

Da u Srbiji godišnje 100 mladih izvrši samoubistvo, potvrdio je za televiziju K1 sociolog prof. dr Dalibor Petrović. On je rekao da je uznemiravanju na internetu, odnosno "sajber bulingu", izložen veliki broj mladih a da nisu ni svesni.

- U pitanju je siledžijstvo, sistematsko uznemiravanje u digitalnom prostoru. Veliki problem je to što su počinioci najčešće anonimni, kao i činjenica da tragovi nasilja na internetu ostaju zauvek - objasnio je Petrović, i naglasio da je veoma opasno optuživati druge influensere za Kikinu smrt.

Dr Aleksandra Đurić istakla je da je neophodno posebnu pažnju posvetiti prevenciji digitalnog nasilja.

- Moraju biti uključeni stručnjaci, institucije, porodica, škole. Deca i mladi više od šest sati dnevno provode na internetu, u virtuelnom svetu - kazala je dr Đurić, i dodala da istraživanja pokazuju da socijalno odbacivanje utiče na hemijske reakcije u našem telu. Ono kod mladih često dovodi do beznađa, čime su češće pogođene devojčice nego dečaci.

Svaki slučaj ugrožavanja bezbednosti na društvenim mrežama treba obavezno prijaviti Nacionalnom kontakt-centru za bezbednost dece na internetu, na broj 19833 ili putem platforme pametnoibezbedno.gov.rs. Ako poruke sadrže pretnje nasiljem, uhođenje, napastvovanje, dečju pornografiju i slično, potrebno je obavestiti i policiju, saopštavaju iz ove institucije.

- Internet i društvene mreže za svakoga u Srbiji moraju biti bezbedan prostor. Kroz nacionalnu Strategiju razvoja digitalnih veština, platformu "Pametno i bezbedno" i Vladin projekat "Digitalna ekspedicija", Ministarstvo radi na jačanju digitalne pismenosti i bezbednosti - rekla je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Darko Soković, direktor programa "Nova pismenost", istakao je da svi korisnici interneta moraju biti odgovorni:

- Pre nego što postavimo bilo koji sadržaj na nekoj od mreža, moramo razmisliti da li time nekog ugrožavamo ili vređamo. Svako ima pravo na sigurno onlajn i oflajn okruženje.

JEZIV RAZGOVOR

JUTJUB kanal "K1KA", pokrenut je 2015. godine i na njega je Kristina Đukić svakog dana postavljala klipove na kojima igra popularnu igricu "Majnkraft". Ubrzo je postao jedan od najbrže rastućih domaćih kanala na "Jutjubu". Na "Tik-toku", posle Kristinine smrti, osvanuo je snimak dok igra igricu sa saigračem.

- Je l' voliš svoj život? - pitala je Kika saigrača.

- Obožavam - odgovorio joj je on i upitao: "Što?"

- Je l' bi mi došao na sahranu? - odgovorila je.

ČETVRTINA SUICIDA KOD TINEJDžERA

U SVETU je 1950. godine 60 odsto suicida zabeleženo kod starijih od 45 godina, a u 2000. godini 55 odsto kod osoba mlađih od 45. Gotovo četvrtina svih samoubistava danas dešava se kod adolescenata, i to je vodeći uzrok prevremene smrti kod populacije do 25 godina. Najčešći uzroci su nerazumevanje, osuda i stigma, posebno na društvenim mrežama, kažu stručnjaci.

SASLUŠAN BAKA PRASE

PO nalogu Posebnog tužilaštva za VTK, Bogdan Ilić zvani Baka Prase je u petak posle podne doveden u prostorije Odeljenja za VTK MUP RS radi davanja izjave na sve poznate okolnosti u vezi sa smrću Kristine Đukić. Saslušan je u svojstvu građanina. Posebno tužilaštvo je izdalo zahtev MUP-u za prikupljanje svih informacija o ovom slučaju, ispituje se i da li je Kristina bila žrtva proganjanja nepoznate osobe.