PROKIŠNJAVA KROV NA HRAMU HEROJA RAJEVSKOG: Spomenik srpsko-ruskog bratstva, izgrađen 1903, u Gornjem Adrovcu kod Aleksinca, vapi za obnovom

Na to je pre dva dana, u pitanju postavljenom predsedniku Aleksandru Vučiću, posle njegovog obraćanja građanima Srbije, ukazao i novinar ruskog Itar tassa. Potvrđujući veliki značaj ove crkve, predsednik Vučić je rekao da će o tome razgovarati sa patrijarhom Porfirijem i nadležnim institucijama, i da će učiniti sve što je do njega da se crkva renovira.

Tragom ove vesti uputili smo se u Gornji Adrovac. U crkvi Svete Trojice sveštenik Aleksandar Lukić kaže da je neophodno što pre sanirati krov jer su se javila oštećenja od vlage na nekoliko fresaka. Veli da je to zahtevan građevinski posao jer je crkva zaštićeni spomenik kulture u čije renoviranje se moraju uključiti ne samo crkvene već i sve druge nadležne institucije.

- Ova crkva ima ne samo verski već i kulturni značaj i više od 30 godina se borim da dobije mesto koje joj pripada. Mislim da ne postoji čovek na svetu koji ne zna ko je grof Vronski, kako je Tolstoj u svom romanu "Ana Karenjina" preimenovao pukovnika Rajevskog, a mi u Srbiji imamo autentično svedočenje o njegovom vojničkom životu i junačkoj smrti - kaže Dragan Vučković, član Crkvene opštine Žitkovac u čijoj nadležnosti je i crkva u Gornjen Adrovcu.

Priča nam da hram Svete Trojice odoleva uprkos svim nevoljama koje su ga pratile.

- Punih 30 godina bio je napušten, da bi pokojni partrijarh, tada vladika Irinej, daleke 1976. obnovio službu u njemu. Morao je i da ga ponovo osvešta jer su meštani u njemu pedesetih godina prošlog veka čuvali stoku i oskrnavili ga. Poslednji put je obnovljan 2001, povodom obeležavanja 125 godina od pogibije pukovnika Rajevskog - kaže naš sagovornik.

Posle osvećenja 1903. godine crkva je sve do kraja Drugog svetskog rata bila uteha vernicima. Zločin koji se dogodio u porti 1944, kada je ubijen sveštenik, kao i ideologija koja je tada pod okriljem pobednika zapovedala drugačiji odnos prema veri, nasilno su zatvorili crkvene dveri. Što je još gore, u godinama koje su usledile, neljudi su je potpuno poharali, zapalili pa čak i stoku u njoj čuvali.

- U porti je Marija Rajevska, snaja pukovnika Rajevskog, pored crkve podigla i konak koji je opremila nameštajem i knjigama iz rodne Rusije. Bilo je tu i trofejnog oružja i mnogo ličnih stvari pukovnika Rajevskog. Sve je to nestalo. Jedno vreme konak je služio kao škola, ali niko nije ulagao u objekat, pa se on predao zubu vremena - priča Vučković.

On naglašava da je jedino partijarh Irinej imao snage da ponovo crkvu osposobi za službu.

- Rusija nije zaboravila na svoje dobrovoljce i slala je novac da se crkva održava, ali su pare završavale u nekim drugim fondovima a ne tamo gde su bile namenjene. Veliki doprinos dao je ambasador Jegoškin, koji je povodom godišnjice pogibije pukovnika Rajevskog bio inicijator obnove crkve. Tada je promenjen krov, popločane su staze, napravljena je ograda, ali posle toga ništa nije ulagano - kaže Dragan Vučković.

LIPE

CRKVA je okružena stoletnim stablima lipa koje je lično iz Rusije donela i zasadila Marija Rajevska, snaha pukovnika Rajevskog. Sve do smrti posećivala je crkvu u Gornjem Adrovcu. Istovetna crkva, samo mnogo veća, nalazi se na imanju Rajevskih u Razumovki, u današnjoj Ukrajini. Tu počiva i pukovnikovo telo. Prvobitno je bio sahranjen u Srbiji, u manastiru Roman koji se nalazio na oslobođenoj teritoriji, ali je posle oslobođenja od Turaka 1878. njegovo telo preneseno u Rusiju.

IZ UGLEDNE VOJNIČKE PORODICE

PUKOVNIK Rajevski je bio inspiracija Lavu Tolstoju za lik grofa Vronskog u romanu "Ana Karenjina", i nije zaslužio da bude zaboravljen. Stavio je na oltar porobljene srpske braće na Balkanu najvrednije što je imao - svoj život. Iz štaba oslobodilačke vojske, koji je bio smešten u selu Prćilovica, 2. septembra 1876. uputio se u rovove podno Golog brda da bi podigao moral srpskoj vojsci jer je nadmoćnija turska sila nadirala iz svih pravaca. Kuršum ga je i pogodio u rovu, a izdahnuo je na brdu gde je bogomolja podignuta u sećanje na njega i sve ruske dobrovoljce. Dragan Vučković kaže da je Nikolaj Rajevski pogrešno nazivan grofom, a da potiče iz ugledne vojničke porodice koja nema nijednu mrlju. Zanimljivo je da veliki broj Rusa ne propušta priliku da poseti ovaj hram kada su u Srbiji.