ČETIRISTO MEŠTANA OKRUŽENO ALBANCIMA "Novosti" sa Srbima u Banjama i Suvom Grlu kod Srbice: Veru u opstanak čuva 120 dece

Ovo je želja žitelja sela Banje i Suvo Grlo, kod Srbice, u rejonu Drenice na severu KiM. Do njih se iz pravca Mitrovice ide putem koji vodi prema Istoku, pa kroz mesto Rudnik, u kojem Srba odavno nema. Baš kao ni u administrativnom centru Srbici, gde je do 1999. bilo više od 1.000 naših sunarodnika.

- U naša dva sela, jedina srpska u opštini Srbica, živi oko 400 Srba, a imamo 120 dece, što nas mnogo raduje. Oni čuvaju našu veru u opstanak - priča nam Vasilije Tomašević, predsednik Privremenog organa opštine Srbica. - Od malih nogu mogu da idu u vrtić "Maja", pa potom, takođe ovde, u osnovnu i srednju školu. Imamo i ambulantu gde dežuraju doktor i dve medicinske sestre... Sve činimo da naš narod ostane ovde, na svojim ognjištima i dedovini. Ali, nedostatak bezbednosti nam je veliki problem jer smo potpuno u albanskom okruženju. Incidenata sada nema, ali ima krađe šume. Pljačke i napadi delimično su suzbijeni otkad je otvorena policijska podstanica između naša dva sela iako u njoj osim jednog Srbina, rade albanski policajci. Najviše nas, međutim, boli što nam mladi odlaze u potrazi za poslom. Desetine momaka, koji su mogli ovde da zasnuju porodice, napustile su selo.

Ipak, Darko Ristić, direktor ovdašnje osnovne škole "Milun Jakšić" kaže da ima nade za opstanak jer ovu školu pohađa četrdesetak đaka, a Srednju tehničku dvadesetak. Nešto manje, prema rečima Nebojše Elezovića, direktora vrtića, ima mališana.

- U vrtić ide 14 dece - kaže direktor Nebojša Elezović. - Ohrabruje i što u selu ima porodica sa četvoro i šestoro mališana. Obdanište radi već petnaestak godina, u obrazovnom smo sistemu Srbije.

Pre nekoliko godina, ljubav i udaja doveli su Andrijanu Ristić (37) iz Štrpca u ovo selo koje je vremenom zavolela.

- Majka sam trogodišnje kćerkice u uskoro očekujem još jednu prinovu. Inspektor sam rada u Mitrovici, pa mi je na početku bilo najteže da putujem tih četrdesetak kilometara. Najpre me vozio suprug, ali sam strah od nesigurnog puta koji prolazi kroz albanske sredine vremenom pobedila - priča nam Andrijana dok čeka ćerkicu da izađe iz vrtića.

U kući nedaleko od seoske crkve živi učiteljica Zora Dragović (38), majka Andreja (8) i Matije (4).

- Došla sam ovde iz Priboja, zbog posla, i udala se. Suprug je noćni čuvar, živimo lepo. Jedino mi je žao što deca nemaju više mogućnosti za zabavu. Zato se trudim da je svim đacima posle nastave bar malo priuštim. Srpske TV signale dobijamo preko kablovskih operatera, a sela su delimično pokrivena signalom mobilne telefonije Srbije - kaže nam Zora.

Strah od napada Albanaca, slažu se svi meštani sela Banje, uvek postoji, ali tvrde da su "nekako oguglali". Najteže im je, vele, kada se neki incident dogodi na severu Kosmeta, u Mitrovici, za koju su vezani. To ih mnogo uznemiri.

AUTOBUS SAMO DVA PUTA SEDMIČNO

MEŠTANI sela uglavnom žive od nekih vidova primanja iz Srbije, ali su, istovremeno, vredni poljoprivrednici i stočari. "Blaga" bi držali i više da Albanci prethodnih godina nisu krali stoku, pa sad uzgajaju grla samo za sopstvene potrebe. Iako i sada ima domaćinstava koja bi mogla da proizvode više sira i mlečnih proizvoda, nemaju gde da ih plasiraju.

- Teško je odneti proizvode do pijace, ali je teško i onima koji nemaju sopstveni prevoz da odu do Mitrovice. Autobus koji prevozi Srbe iz Goraždevca i Metohije saobraća svega dva puta nedeljno - kaže nam jedan mlađi meštanin.