I DALJE NOSIM MATURSKU HALJINU: Jagoda Jorga, profesor univerziteta u penziji, o dobroj ishrani i zdravim navikama

Rođena je 1952. godine u Beogradu, gde je i odrasla. Doktorirala je 1992. godine na Medicinskom fakultetu, a kao lekar radila je u nekoliko zdravstvenih ustanova u Beogradu, Poreču i Mladenovcu. Osim višegodišnjeg rada sa studentima, bila je i u Savetovalištu za dijetetiku, a objavila je više od 200 naučnih radova.

I danas je aktivna, završava knjigu "Put do dobrog zdravlja", radi sa pacijentima i uporna je u prosvećivanju ljudi na temu dobre ishrane. Ljudi su je upoznali i zavoleli na njenim TV gostovanjima u kojima je, vedra i nasmejana, savetovala šta i kako jesti.

- Termin "zdrava" ishrana ne postoji, isto kao što nemamo ni "bolesnu", već samo dobru i lošu - objašnjava profesorka. - Upravo ta reč "zdrava" unela je potpunu zabunu, jer mnogi stavljaju takve etikete gde god im padne na pamet. Dobra je ona koja u određenom energetskom unosu ne menja našu telesnu težinu, što pratimo po broju na vagi. Dakle, takva ishrana nam je odgovarajuća, balansirana u odnosu na potrebe, da obezbedi unos svih hranljivih materija, raznovrsna i da sadrži namirnice iz svih osnovih grupa koje su bile i ostale iste - povrće i voće, žitarice, skrob, one koje su bogate belančevinama i gvožđem poput ribe, jaja, mahunarki, te onih sa kalcijumom u šta se ubrajaju mlečni proizvodi. E sad, pitanje je koliko mi tu dodamo šećera, raznih masnoća, koliko to sve preradimo, kuvamo i krčkamo i to uništi sve ono zbog čega smo uopšte i krenuli da jedemo.

Doktorka Jorga kaže da su razni trendovi, marketinški trikovi napravili silnu zbrku i zabunu. Neki na tome zarađuju dobre pare i zato savetuje ljude da ne podležu modernim shvatanjima hrane i obroka, jer se to može ozbiljno odraziti na zdravlje.

- Mislim da je vrlo loše što je starijim ljudima prošle godine bilo ograničeno kretanje, jer fizičku aktivnost nijedna ishrana ne može da zameni. Važno je da ljudi ne prate trendove, jer je to uzelo previše maha, da me ponekad pitaju gde je nestalo ono zdravorazumsko. Oduvek se znalo šta je dobra hrana, da je visokog kvaliteta, da nije suviše prerađena. Dakle, ako su ovsene pahuljice onda su u komadu, ako je ovsena kašica onda ne valja. Suviše je prerađena. I razne čorbe su redom počeli da brendiraju, tako da je iz raznih pobuda stvoreno mišljenje da se hrana 21. drastično razlikuje od one u 20. veku, što nije tačno.

Dan naše sagovornice počinje doručkom, posle toga sledi kafa. Ističe da je svaka kafa zdrava, samo da se ne preteruje sa šećerom. Dovoljna je jedna ravna kašičica, što otprilike iznosi četiri grama.

- Kafa je sjajan napitak, a dodavanje šećera smanjuje joj nutritivnu vrednost. Posle tog jutarnjeg rituala, čitam, pišem, sve u zavisnosti od obaveza tog dana. Pregledam pacijente, zatim sledi neka fizička aktivnost. Bicikl sad ne mogu da vozim jer je hladno, ali zato idem na plivanje. Glavni obrok, pa večera i obavezno odlazak na spavanje u isto vreme, da san traje oko osam sati.

NAMIRNICE MNOGO DOSTUPNIJE

SADA imamo mnogo više dostupne hrane nego što smo imali pre 50 godina. Mislim na to da cele godine imate raznovrstan izbor i manje su potrebe da se hrana preopterećuje kalorijama, da se sipa mnogo ulja, stavlja zaprška, da se pohuje. Sve to je nekad bilo potrebno jer nije bilo baš dovoljno hrane - kaže dr Jagoda Jorga.