PATRIJARH PORFIRIJE: Čudesno žitije Svete Velikomučenice Ekatarine Aleksandrijske i Sinajske

Iako natprosečno obrazovana i rečita plemkinja, ona se zavetovala Gospodu Hristu i Jevanđelju Njegovom kao najvišoj i najlepšoj vrednosti. Zato je za vreme rimskog cara Maksencija (početkom IV veka) podnela nezamisliva stradanja. Mlada žena, sa mogućnostima boljim od mnogih muškaraca i hrabrija od brojnih pripadnika jačeg pola, potvrdila se kao nevesta Hristova i kao takva posvetila.

U spomen na prsten koji joj je kao nevesti simbolično u viđenju pred stradanje darivao sam Hristos, i poklonici njenim česnim moštima u Manastiru Svete Ekatarine na Sinaju bivaju uvek darivani sa po jednim skromnim prstenom kao simboličnim znakom hrišćanskog zaveta Bogu. Oltar ovog manastira koji je još u šestom veku podigao car Justinijan sagrađen je na mestu javljanja Božijeg Mojseju iz nesagorive kupine, zbog čega je njegova crkva sa prostorijama i zidinama prava riznica prebogatog duhovnog i kulturnog nasleđa, posvedočenog u najstarijim ikonama, mozaicima i manuskriptima.