SEĆANJEM ĆEMO SE ODUPRETI ZABORAVU ZLA: Na 80. godišnjicu osnivanja logora Staro sajmište, važno da se suprotstavimo reviziji istorije

- U ovom trenutku Memorijalni centar nema mogućnost da obeleži osamdesetu godišnjicu osnivanja logora. Direktor sam u v.d. statusu, tek treba da nabavim radni sto, računar i telefon. Memorijalni centar "Staro sajmište" je kao tek rođeno dete koje treba da izraste, prohoda i progovori. Verujem i nadam se da će polako stati na noge i da će na dostojan način obeležiti sledeću godišnjicu - kaže za "Novosti" Krinka Vidaković Petrov, nedavno imenovana na čelo nove institucije.

Kako navodi, cilj memorijala nije samo da se obeležavaju godišnjice, nego da se u kontinuitetu širi svest o ovom mestu.

- To dugujemo ne samo prošlim pokolenjima Srba, Jevreja i Roma, kao i drugih, koji su tu dehumanizovani i ubijani. To je dug i prema budućim pokolenjima koja bi trebalo da se odupru nepodnošljivoj lakoći zaborava zla. Živimo u vreme kada je generacija onih koji su iskusili zlo oličeno u logorima i genocidu, Holokaustu i Samudaripenu, u biološkom zalasku. Tim je veća potreba da se očuva sećanje na žrtve i spreči revizija istorijske istine, njeno zamagljivanje i izobličenje, koji su u funkciji promocije interesa vinovnika zla i novih preraspodela moći - kaže naša sagovornica.

Ona primećuje da većina Beograđana, koji su bezbroj puta prešli Brankov most, ne zna ništa ili zna vrlo malo o logoru koji su nemačke okupacione vlasti uspostavile na Sajmištu, a koje je bilo na teritoriji NDH. Najpre je to bio Jevrejski logor Zemun, dodat Jevrejskom prolaznom logoru Topovske šupe.

- Kada su nemačke okupacione vlasti obavestile Hitlera da je Srbija Judenfrei, to mesto je postalo Prihvatni logor Zemun, gde je deportovan veliki broj srpskih civila s Kozare, internirani su ideološki protivnici (naročito komunisti), ljudi iz Srbije, a sve vreme i Romi. Žrtve su stradale od otrovnog gasa, streljanja, batinjanja, gladi, a neki su poslati u druge logore, između ostalog u Norveškoj. Istovremeno su žrtve Jasenovca stizale Savom do obale logora na Starom sajmištu. Inicijativu predsednika Vučića da se savska obala između Brankovog mosta i Gazele imenuje "Obalom jasenovačkih žrtava" Srba, valja pozdraviti, jer je to prvi put da se bilo koja tačka Beograda posveti žrtvama tog najvećeg stratišta na teritoriji Jugoslavije - kaže Vidaković Petrov.

U okviru Memorijalnog centra biće osnovana dva muzeja: prvi, Muzej Jevrejskog prolaznog logora Beograd - Topovske šupe i Jevrejskog logora Zemun, i drugi, Muzej Prihvatnog logora Zemun. Oni bi bili smešteni u dva najveća paviljona nekadašnjeg Sajmišta: u Zadužbini Nikole Spasića i Italijanskom paviljonu. Kancelarije Memorijalnog centra biće smeštene u Kuli, čija će obnova početi dogodine. Predviđeno je da u jednom od većih paviljona budu biblioteka, arhiv, sale za obrazovno-vaspitne delatnosti, međunarodne konferencije...

- Ovaj projekat je svakako maraton, a ne sprint, a za maraton moramo biti uporni, istrajni, požrtvovani, kreativni i pre svega moramo verovati u smisao onoga čemu posvećujemo napore - poručuje v.d. direktora Memorijalnog centra.

JOSEF ŽAMBOKI: POPISATI ŽRTVE

U MUZEJIMA istorije Holokausta, u Jad Vašemu, u Jerusalimu ili u Vašingtonu, ili pak u Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu, do današnjeg dana nisu poimenično upisane sve žrtve Holokausta u Jugoslaviji. Reč je o 35.000-38.000 ljudi, od čega više od 11.000 na prostoru Beograda i Srbije. Razumem da je proces potrage za identitetom žrtava dugotrajan i mukotrpan, ali evo, prošlo je gotovo 80 godina, a on još nije okončan. Svaka od žrtava imala je ime i prezime, imali su porodice, želje, snove, a zbog suludih nacističkih planova njihov život je nasilno prekinut - kaže Josef Žamboki (na slici), jedan od malobrojnih koji je izbegao smrt na Sajmištu, i apeluje na nadležne da u saradnji sa muzejima Holokausta u svetu, nastave sa istraživanjem identiteta ubijenih.

Josefa i njegovu sestru Rušku iz logora je spasao komšija Pal Žamboki, koji je radio za Gestapo kao prevodilac. U logoru su ubijeni njegova majka, baka, ujne, njihova deca...