ŽENE ĆUTE O PROGANJANJU NA MREŽAMA: Zabrinjavajući podaci istraživanja o digitalnom nasilju, tri od četiri bile izložene ovakvim atacima

U obimnom istraživanju, koje je obuhvatilo 711 uglavnom mlađih korisnica, njih skoro 60 odsto izjasnilo se da je doživelo proganjanje od strane njima nepoznatih lica, dok su njima poznate osobe odgovorne za proganjanje 32,8 odsto ispitanica.

- Prvo što može da se primeti je disparitet između broja podnetih krivičnih prijava i broja presuda - napominje advokatica Milena Vasić, autorka istraživanja i objavljene publikacije "Proganjanje putem interneta - zakon, sudska praksa i iskustva korisnica". - Informacije koje smo dobile od Višeg javnog tužilaštva, posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal, govore da je od donošenja Zakona do 2020. godine podneto 111 krivičnih prijava, a da postoji 11 osuđujućih presuda. Odbačeno je 25 prijava, dok za 74 ne znamo šta se dogodilo.

To je verovatno i razlog što žene nerado otkrivaju da su izložene ovoj vrsti nasilja, o tome radije ćute.

Istraživanje je pokazalo da je 69 odsto korisnica društvenih mreža imalo iskustva sa pokušajima progonitelja da sa njima stupe u kontakt, a 63 odsto njih da je dolazilo do pokušaja stupanja i fizičkog kontakta. Progoniteljske radnje ponavljale su se više od pet puta kod 43 odsto ispitanica.

Osuđujuće presude odnosile su se na ozbiljno uznemiravanja putem "Vatsapa", "Vajbera", "Fejsbuka", "Instagrama", zabeleženi su i slučajevi da se, pored uznemiravanja putem digitalnih platformi i mobilnih aplikacija, i eksplicitni pornografski sadržaji objave na internetu, kao i da lični podaci završe na porno-sajtovima.

Istraživači zaključuju da je potrebno više obučenih sudija za dela iz oblasti digitalnog nasilja, da je neophodna i intenzivna kampanja podizanja svesti korisnica interneta o tome šta predstavlja krivično delo proganjanje.

- Na evropskom nivou postoji istraživanje Agencije za osnovna prava, koje ukazuju na to da je oko 11 odsto žena bilo izloženo nekoj formi digitalnog nasilja od 15. godine. Podaci UN kažu da su čak tri četvrtine žena u onlajn prostoru bile izložene nekoj formi nasilja, što je vrlo zabrinjavajući broj - predočava pravnica Dijana Malbaša, aktivistkinja za ženska prava. - Autonomni ženski centar je prošle godine sproveo istraživanje o prevalenciji nasilja među mladima, srednjoškolcima, i došlo se do podatka da je više od polovine srednjoškolki bilo izloženo nekoj formi nasilja.

Posebne mere bezbednosti, ukazuje pravosudna praksa, izriču se retko - samo u tri od sedam osuđujućih presuda doneta je mera zabrane približavanja, odnosno komunikacije sa oštećenom - što znači da žrtve stavlja ponovo u nebezbednu poziciju.

U slučajevima proganjanja zloupotrebom ličnih podataka oštećene (otvaranje lažnih profila pod njenim imenom i sa njenom fotografijom), ne postoji mera bezbednosti koja bi zabranila ponavljanje ove radnje. U praksi može se dogoditi da osoba bude osuđena što je postavljala eksplicitni sadržaj o oštećenoj na internetu, ali nema obaveze da se taj sadržaj i ukloni.

POSLEDICE

ANITA Pantelić, programska koordinatorka programa za digitalnu bezbednost i privatnost Alternativnog centra, napominje da ni nasilje putem korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija nije rodno neutralno, kao što je to pokazalo posebno mapiranje ove vrste nasilja 2019. godine. Obrasci maltretiranja i u digitalnom prostoru mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje i bezbednost žena.

SVE OTEŽAVA "ONLAJN DISTANCA"

STRUČNjACI iz Policijske uprave Kruševac zapažaju da se izvršioci lakše odlučuju na vršenje ovih krivičnih dela jer im internet pruža neku vrstu sigurnosti. Upravo "onlajn distanca" otežava procesuiranje slučajeva.

- Broj korisnika na mrežama je u stalnom porastu, a što je više korisnika, više je i krivičnih dela - kaže Milan Topličić, iz PU Kruševac. - Pronalaženje osobe osumnjičene za proganjanje je prioritet. Dešava se, međutim, i da se ona uopšte ne nalazi u Srbiji. Tada se kreće u procesuiranje, koje podrazumeva obraćanje kolegama iz VKT, policijama drugih zemalja, nekada raspisivanju međunarodne poternice i slično. Iako je sve to složenije, ide se pravim putem...