SPROVELI SMO BIOREVOLUCIJU: Svetsko priznanje nije iznenadilo meštane i goste Mokre Gore, ali ni čuvenog reditelja - tvorca Drvengrada

Nakon što je Generalna skupština Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija u Madridu (UNWTO) proglasila Mokru Goru za jedno od najboljih turističkih sela na planeti, naselje na zapadu Srbije postalo je putokaz za unapređenje i uređenje drugih sredina u našoj državi po "receptu" proslavljenog reditelja Emira Kusturice.

Kako? Prema Kusturičinim rečima, "glavni sastojak" je negovanje autentičnog srpskog nasleđa i vizije koja se neprestano materijalizuje. Uz mnogo upornosti. U konkretnom slučaju: uz ulaganje svega što je prethodno stečeno kroz bavljenje filmom.

- Ovo je vredno i divno priznanje za sve nas. U Mokru Goru danas dolaze stotine hiljada ljudi. Uz moj udeo, zbirno, priznanju je doprinela pruga uskog koloseka završena uz snimanje filma "Život je čudo" - kaže Kusturica, a zatim se njegov mokrogorski film "odmotava" u prikaz urađenog, u živu sliku današnjeg života u ovom kutku zapadne Srbije.

Čim je Drvengrad, sazdan od dinarskih brvnara sa Tare nastao, Kusturica je primio prestižno priznanje briselske Fondacije za arhitekturu "Filip Rotije", za najbolje delo podignuto u Evropi, za period od tri godine. Kusturica je u svoje delo dodao sopstvene "začine". Po ovom jedinstvenom "ukusu", Mokra Gora je danas prepoznatljiva:

- Sproveli smo biorevoluciju. Zaštitili smo prirodu, očuvali tradiciju i spojili je sa sadašnjim, najvišim dometima visoke kulture, kroz festivale. U vremenu nasilne eksploatacije dobara, kad je najteže, zaustavili smo svetski nikl - lobi koji je želeo da nas uništi, dakle, zaustavili smo divlji, liberalni kapital zarad uspostavljanja održivog razvoja - rekao je Kusturica - Nismo život konzervirali, mi smo ga podstakli.

Usledilo je formiranje Parka prirode Mokra Gora. Na skoro 12.000 hektara, ubrzo se pojavilo najlepše lice Srbije. Ova lepota širokog je raspona: od toga da u Mokroj Gori nije moguće videti papirić odbačen pored puta, čak ni sada kada "rendžera" u parku više nema - sve do potpunog suzbijanja divlje gradnje.

Priroda je uzvratila nagradom: broj zaštićenih mrkih medveda skoro da je udvostručen, danas ih je oko 90. Ispostaviće se, sloboda medvedima mila, još je draža ljudima.

Izdvojeno odeljenje Osnovne škole "Bogosav Janković", pre decenije i po, bilo je pred gašenjem, sa svega nekoliko preostalih đaka. Držao je domar ključeve škole, sećanje je zabeleženo: "Šta ćemo u Mokroj Gori, ovde 50 ljudi stigne da umre dok se dvoje rodi".

Kao u holivudskom "blokbasteru", radnja se izmešta u vreme sadašnje: danas ovo odeljenje ima 30 učenika, malo više nego matična škola. Mladi bračni parovi više ne hrle po svaku cenu u užičku čađavu dolinu, da sreću nađu u "Namenskoj" ili u "Bakru". Privilegija je ostati i živeti u Mokroj Gori, ali ni danas nije lako, ekonomske nedaće su sveprisutne.

- Razlika u odnosu na prošla vremena je ogromna, udahnut je dah trajanja, bezbrižni ćemo sledeće godine dočekati jubilej škole, 150 godina postojanja. Naša želja je da odeljenje u Mokroj Gori osavremenimo - kaže Olivera Misailović, direktor OŠ "Bogosav Janković".

U Mokroj Gori, za oko 600 žitelja i bezbroj gostiju, inspirativno okruženje je svakodnevica. Prestižni festivali, filmski "Kustendorf" i muzički "Boljšoj" naročito, privukli su najveće umetnike današnjice, a njih je u Mokroj Gori moguće sresti tokom obične šetnje, u svako doba godine, čak i kada zakazanih događaja nema. U ovom selu, svakodnevno se mešaju svetski jezici, ljudi sa svih kontinenata stvaraju kosmopolitski duh, podstaknuti srpskim nasleđem.

Simbioza čoveka i prirode, omeđena Kusturičinim Drvengradom i Iverom, "Šarganskom osmicom" i netaknutim bogazama Parka prirode, danas "funkcioniše kao sat". Krug mokrogorske kulture življenja je zaokružen, blagorodan i koristan za sav živi svet.

Za Emira Kusturicu, najpoznatijeg stanovnika Mokre Gore, sve što se na nekada pustom brdu danas može videti i osetiti, potvrda je ideje da onaj koji jednom stekne svoj dom, pa ga nažalost izgubi, može ponovo da ga pronađe.

OD JAPANA DO ARGENTINE

PROPOZICIJE kojima se pri izboru najboljih turističkih sela sveta vodila Generalna skupština Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO) bile su: da mesto predstavlja izuzetan primer seoskog turizma i očuvane prirodne sredine, da ističe lokalne vrednosti, proizvode i način života, da je socijalno i ekonomski održivo i inovativno...

Među stotinama pristiglih kandidatura, izdvojila su se 44 sela iz 32 države: Rusije, Libana, Argentine, Španije, Japana...