DOKTORKA GNJATOVIĆ O OMIKRON SOJU: "Klinička slika je drugačija, ali ne i teža"

Doktorka Marija Gnjatović kaže da se ne zna mnogo toga o omikronu - novom soju koronavirusa, osim da se pojavio i da su izmene u proteinskoj strukturi dosta velike u poređenju sa prethodnim varijantama.

Poznato je da omikron ima više od 30 mutacija na S-proteinu, što izaziva brigu zbog vakcina koje su uglavnom bazirane na stvaranju antitela na taj protein.

- To naravno izaziva zabrinutost, ali još ne znamo kako sve to utiče na prenosivost i težinu kliničke slike kod pacijenata. Pratimo situaciju u Južnoj Africi, gde se novi soj i pojavio - ističe Gnjatovićeva.

Kaže da su zasada epidemiološki podaci takvi da ukazuju da novi soj neće izazivati težu kliničku sliku.

- Klinička slika je drugačija, ali ne i teža. Tako je i primećeno da je nastao novi soj. Sada je na istraživačima i naučnicima da prate i utvrde gde su nastale ključne strukturne promene - kaže Marija Gnjatović.

"Vakcine u nekoj meri sigurno štite"

Marija Gnjatović ističe da je potrebno vreme da se ispita u kojoj meri postojeće vakcine štite od novog soja virusa.

- Očekuje se da vakcine sigurno u nekoj meri štite, ali da će njihova efikasnost biti možda malo niža u odnosu na prethodne varijante - naglašava Gnjatovićeva.

Ne samo za omikron, već i za borbu protiv svih ostalih sojeva koji će se eventualno pojaviti, nade se polažu i u takozvanu supervakcinu, a doktorka Gnjatović objašnjava da bi to bila vakcina koja sadrži proteine različitih sojeva virusa koji su do sada rasprostranjeni širom sveta.

- Poenta je da se napravi vakcina koja će stvoriti čitavu paletu antitela koja će moći da se bore čak i protiv neke nove varijante koja će se pojaviti. Supervakcine su praktično polivalentne vakcine, kao što imamo vakcine protiv sezonskog gripa - objašnjava Gnjatovićeva.

Napominje da je njihova proizvodnja malo kompleksnija u odnosu na monovalentne, ali da se očekuje da svi proizvođači već rade na takvoj vakcini, o čemu se ipak ne priča mnogo.

"Nije svako ko ima antitela zaštićen"

Doktorka Gnjatović kaže da je u Institutu za primenu nuklearne energije povećan broj ljudi koji se testiraju na antitela otkako su uvedene kovid propusnice, jer rezultati ulaze u zeleni sertifikat.

- Kod nas se rade antitela na spajk protein. Detektujemo antitela koja imaju ulogu u blokiranju virusa i sprečavanju njegovog ulaska u ćelije - objašnjava Gnjatovićeva.

Kaže da su referentne vrednosti takve da se sve što je iznad 20 jedinica smatra pozitivnim nalazom, a manje od 20 jedinica negativnim nalazom.

- Antitela su dokaz da smo bili izloženi infekciji prirodno ili da smo vakcinisani. Potpuno se drugačije tumače rezultati kod vakcinisanih i kod prirodno inficiranih. Ukoliko želimo da znamo šta rezultati stvarno znače, treba da ih tumači neko ko je stručan - naglašava Gnjatovićeva.

Ističe da nije svako ko ima antitela zaštićen i obrnuto.

- Svakako je bolje kada su prisutna antitela i kada organizam odgovori stvaranjem antitelnog odgovora, ali izostanak antitela apsolutno ne znači da je neko podložan dobijanju infekcije. Postoji i drugi nivo zaštite – ćelijski imunitet - objašnjava doktorka Marija Gnjatović.

(RTS)