POSLEDNJE KONAČIŠTE SVETOG SAVE: Manastir Presvete Bogorodice u selu Palja istorijski je, duhovni i kulturni biser srpskog naroda

I, tek tu, u predivnom krajoliku na 950 metara nadmorske visine, na levoj obali reke Paljevice saznaće kakvu baštinu skriva ovo seoce. Videće manastir Vavedenja Presvete Bogorodice i čuće predanje po kojem je tu svetinju jedanput posetio Sveti Sava i da je baš u njemu poslednji put prenoćio na tlu svoje Srbije, na putu za Trnovo, gde se upokojio.

Nepristupačan teren i neverovatna priroda koja okružuje manastir čine ga posebnim mestom koje nikog ne ostavlja ravnodušnim. Na osnovu arheoloških istraživanja koja su prema podacima surduličke Turističke organizacije obavljena tokom 2006. i 2007. godine utvrđeno je da manastir potiče iz 13. veka. Ipak, neki podaci Srpske pravoslavne crkve ukazuju da svetinja potiče iz 9. veka (tačnije 818. godine), a da je obnovljen u 13. veku.

Tada su ga po podacima SPC obnovili Dejanovići, a bugarski egzarhisti dozidali su pripratu krajem 19. veka, tačnije posle Berlinskog kongresa 1878. godine.

Manastir je tokom istorije bio i muški i ženski, a monaha je u njemu bilo sve do balkanskih ratova. Posle Prvog svetskog rata u njemu nije bilo monaštva, i tako je ostalo do Vaskrsa 2016. godine, kada je obnovljena monaška zajednica.

Narod se kod ove svetinje okuplja nekoliko puta godišnje: na Svetog proroka Jeremiju (14. maja), na Ilindan (2. avgusta) i na Veliku Gospojinu (28. avgusta).

Ipak, kada vremenski uslovi dozvoljavaju ima onih koji pohode svetinju jer su čuli da kod manastira postoji i čudotvorni izvor. Reč je o izvoru Svete Petke, za čiju vodu postoji verovanje da je lekovita.

Nedavno je iznad samog izvora dr Nataša Dejanović Dimitrijević, poznata umetnica iz Vranja, izradila mozaik Presvete Bogorodice, iznad samog izvora. U šali kaže da su možda neki njeni preci zidali manastir, a da se ona potrudila da njegovoj lepoti da svoj doprinos.

GROBLjE

NEDALEKO od manastira Vavedenja Presvete Bogorodice postoji i staro groblje koje je podeljeno. Na jednoj strani su sahranjivani muškarci, a preko reke na brdu žene.