DESPOT ĐURAĐ SE VRAĆA U SMEDEREVO: Poslednji srpski vladar na srednjovekovnom prestolu dobiće spomenik u gradu koji je osnovao na Dunavu

Posle decenija najavljivanja, peticija građana, sugestija istoričara, Grad Smederevo je raspisao konkurs za idejno rešenje budućeg spomenika svom osnivaču i poslednjem značajnom vladaru na srpskom srednjovekovnom prestolu.

Da nije bilo Đurđa, možda ni Smedereva danas ne bi bilo, a bili su potrebni vekovi da se Smederevci oduže velikom despotu.

- Konačno, despot Đurađ dobija spomenik i biće ispravljena velika nepravda - kaže gradonačelnik Smedereva Jovan Beč, inicijator ideje o postavljanju spomenika.
Jedan neuspeli pokušaj, Smederevci su imali pre tri godine, ali kako tvrdi gradonačelnik, ovoga puta spomenik će biti podignut, najkasnije do sredine sledeće godine.

Dugo se većalo gde bi spomenik trebalo da bude podignut.

- Bilo je predloga da bude na ulazu u Smederevsku tvrđavu koju je despot i sagradio, ali se od te ideje odustalo uz objašnjenje da je tvrđava spomenik sama po sebi. Spomenik će, definitvno, biti postavljen na zapadnom delu gradskog trga, što je najprigodnija lokacija po mišljenju Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo - navodi gradonačelnik.

Despot Đurađ Branković imao je najburniji život od svih srpskih vladara i jedna je od najtragičnijih ličnosti srpske istorije. Vladarski presto preuzeo je 1427. i na njemu bio do smrti 1456. godine. Bio je oženjen Grkinjom Irinom (Jerinom), iz ugledne carske porodice Kantakuzina.

Mudri vladar poslednje srpske prestonice, kao poslednju odbranu, sazidao je na ušću Jezave u Dunav tvrđavu, koja će svojom monumentalnošću označiti sjaj i propast jedne blistave epohe srpske, nemanjićke državnosti.

Oštroumni diplomata Đurađ pokušao je da i rodbinskim vezama sačuva granice svoje države. Uz raskošne svadbe i bogat miraz, poslao je svoje kćeri Katarinu (Kantakuzinu) na dvor grofa Ulriha Celjskog, a Maru u Muratov harem u Jedrene. Svog sina, naslednika Lazara, oženio je vizantijskom princezom Jelenom. Međutim, ni udajom svojih kćeri, ni veštom diplomatijom, ni novcem, nije uspeo da stabilizuje Srbiju, navode istorijski izvori.

U poslednjem ratnom pohodu kroz opustošenu Srbiju, sultan je sa velikom vojskom stigao pred zidine Smedereva. Bez otpora, konačno Turci su ušli u prestonicu despota Đurđa, tako da je 1459. godine padom Smedereva prestala da postoji ranije najmoćnija sila na Balkanu.

Kako će izgledati spomenik, znaće se početkom naredne godine. Javni poziv za idejno rešenje budućeg spomenika je otvorenog tipa, a pozvana je nekolicina vrsnih umetnika iz Smedereva i Beograda da ponudi svoje predloge.

Prva nagrada na konkursu iznosi 800.000 dinara, druga 600.000 i treća 400.000. Pozvani učesnici predajom konkursnog rada ostvaruju pravo na obeštećenje u iznosu od 300.000 dinara.

Umetnicima će za radove poslužitu lik despota Đurđa koji danas postoji na njegovoj ktitorskoj povelji svetogorskom manastiru Esfigmenu iz 1429. godine.

NE ZNA MU SE GROB

ŽIVOT despota Đurđa se završio na Badnji dan 1456. u Srebrenici pod Rudnikom. Iako istorija tvrdi da je sahranjen u svojoj zadužbini, danas nepostojećoj crkvi u selu Kriva Reka, postoje i druga mišljenja. Arheolog Dimitrije Madas, tvrdi da je grob despota u crkvici u Slavkovici kraj Ljiga. Do danas to nije dokazano.

ZAVEŠTANjE SRBIJI

NA svom dvoru despot je negovao umetnost koju je ostavio naslednicima kao tradiciju. Mnogi ga smatraju zaslužnim za održanje pravoslavlja. Kir Stefan Srbin domestik (dirigent), upravo je na despotovom dvoru napisao muziku beleženu neumama (srednjovekovni znaci za beleženje melodije, preteče nota). U vreme despotovine, od 1428. do 1459. godine, u Smederevu su napisane čak 24 knjige, koje su nestale u tragediji Narodne biblioteke u bombradovanju Beograda.