SEĆANJA NA VREMENA KOJIH NEMA VIŠE: Druženje Milorada Vučelića, Bate Živojinovića i Milutina Mrkonjića
OVE godine Srbija je izgubila mnogo ljudi.
Teške bolesti i korona virus odneli su nam mnoge, od Ivana Tasovca, Zorana Stankovića, ostali smo bez Nenada Nenadovića, Feđe Stojanovića, Tike Arsića, Marka Živića.
Otišli su i Miroslav Lazanski, Vlasta Velisavljević, Muamer Zukrolić, ostavile su nas Mira Furlan, Dara Čalenić, Marina Tucaković... Poslednji među njima su Merima Njegomir, Marinko Rokvić i Milutin Mrkonjić.
Žalimo tako za mnogima, običnim “malim” ljudima, ili poznatim ličnostima iz javnog života, koji su utkali sebe u naše živote, ili ostavili trag za budućnost. Odlaze, a ostaju nam uspomene, snimci i fografije. Sećanja na vremena kojih nema više.
Jedno od takvih sećanja je i ova fotografija. Milutin Mrkonjić, Milorad Vučelić i Bata Živojinović. I osmesi, kao uspomena. Podsećanje na radost, a istovremeno i poruka da život je jedan i nema reprizu. Da sat se ne može vratiti unazad, koliko god mi to želeli.