I NAJMANJA PAHULJA SRUŠIĆE NAM KROV! Samohrana majka sa trojicom sinova jedva preživljava u trošnom kućerku u selu Bašaid kod Kikinde

Moramo da se ujedinimo i da pomognemo ovoj skromoj ženi da dobije sigurniji i bezbedniji krov na glavom.

Ovako o porodici Kolompar, Jeleni (42) i njena tri sina, govori sveštenik Aleksandar Lekić, jerej i starešina pravoslavne crkve u Bašaidu kod Kikinde i upućuje apel javnosti za pomoć. Upravo u tom mestu, na kraju sela, u udžerici bez struje, vode i prozora, na kojoj je rupa na krovu, a nijedan zid nije bezbedan, živi četvoro Kolompara. Od kiše ih štite najloni pobacani po krovu, isto kao i na prozorima. U kuću se ulazi pognutih leđa i uz strah da se nešto ne zakači. Ako se dodirne, postoji opasnost da padne. Kada smo ušli u sobičak, u kojem je sve već odavno dotrajalo, zatekli smo osmogodišnjeg Mirka. Grejao je noge pored starog, pocrnelog "smederevca".

Ko tuda prolazi nikada ne bi poverovao da takav kućerak nekom može da bude dom. Da tu, ipak, ima života, ukazuju jedan bicikl i garderoba koja se suši na štriku.

- Ni ovo nije moje. Ovo mi je dao svekar, pre gotovo 20 godina, kada sam se razvela. Deca su pripala meni i ja se o njima staram. Ali, ništa nije na moje ime. Najstariji Jasmin ima 21 godinu, ali je bolestan. On ide sa mnom da radi u nadnicu. Srednji Dalibor ima 14, a najmlađi Mirko osam godina. Ništa ja više sama ne mogu da obezbedim. Nekada ustajem u tri ujutro da idem da radim, a vratim se u šest. Sada idem da vadim šargarepu. Šta ću, moram - jada nam se samohrana majka iz Bašaida.

Niko na njenu muku nije obraćao pažnju, sve dok sveštenik Aleksandar Lekić na verskoj nastavi koju drži đacima seoske škole, nije primetio dvojicu učenika skromno obučenih, ali čiste, uredne odeće. Kao neko ko srcem brine o svojim parohijanima, rekao im je da će ih posetiti i pitao za adresu. A kada im je odneo nešto garderobe, dah mu je zastao kada je video u kako teškim uslovima dečaci žive.

- Deca su uredna i čista. Dolaze na nastavu i u crkvu. Njihovu majku primetio sam kako sa javne česme iz centra sela, nosi vodu kući. Znači da ona tom vodom pere njihovu odeću da bi bili čisti. A kada sam video gde žive, postao sam očajan i zabrinut gde će i kako dočekati zimu. Zato molim sve koji mogu i žele da pomognu da se oni zbrinu, da mi se jave - dramatično poziva zabrinuti otac Lekić.

Kućerak u kojem Kolompari žive ne vredi popravljati, tu se ništa ne može uraditi.

Nikakav građevinski materijal nije potreban. Ovoj samohranoj majci i njenoj deci treba siguran krov nad glavom. Sveštenik iskreno veruje da je, uz pomoć plemenitih ljudi, moguće prikupiti pristojnu sumu novca da se ovoj četvoročlanoj porodici u selu pronađe skromna kuća.

- Kada bih imala bolju kuću, sama bih mogla da plaćam struju i vodu. Imam socijalnu pomoć i dečiji dodatak, oko dvadesetak hiljada. Idem i u dnevnicu, gde god ima posla - uverava nas Jelena.

Akciju prikupljanja pomoći za Jelena Kolompar sveštenik pokreće uz blagoslov vladike banatskog Nikanora, baš kao što je nedavno uspešno završio jednu takvu misiju, i u novu kuću zbrinuo jednu skromnu četvoročlanu porodicu.

KONTAKT ZA POMOĆ

SVAKO ko može i želi da pomogne svešteniku Aleksandru Lekiću da zbrine Jelenu Kolompar i njenu decu u bezbedan novi dom, može da mu se obrati na broj 061 64 222 38, radi daljeg dogovora. Otac Lekić je starešina Svetonikolajevskog hrama u Bašaidu kod Kikinde.