BIO JE ČOVEK PONOSA I BOLA: Slavica Đukić Dejanović za "Novosti" o prijatelju Milutinu Mrkonjiću

 Ona je, među prvima došla u dom Mrke i Ane Bekute, kako bi izjavila saučešće porodici. Za "Novosti" govori po čemu će ga pamtiti, kao i da će partija tražiti da on bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

- Bio je skroman, on to ne bi tražio, ali mi smatramo da on to itekako zaslužuje. Odmah sam došla iz Kragujevca, bili smo prijatelji. Posebno smo se družili od početka naše partije. A, dodatno smo se povezali u periodu obnove nakon bombardovanja koju je on predvodio. Ljudski, prijateljski i stručno sam fascinirana naporom koji je ulagao u obnovu. Danima nije odlazio kući, bio je sa radnicima na gradilištima od bureka za doručak, fizičkih aktivnosti, radio je sve. Bio je podsticaj za njih, da bude pre roka. Posle toga sam imala potrebu da razvijem najprisniji ljudski kontakt sa takvim čovekom. I bila sam njegova drugarica - priča nam Đukić Dejanović.

Pamtiće ga, kaže, kao osobu natprosečne inteligecije, koja može beskrajno da voli, pa i u poznim godinama, što je pokazao u vezi sa Anom.

- Umeo je da priđe čoveku bez obzira na njegove godine, socijalni i obrazovni status. Svima sa toplinom. Umeo je brzo da misli. Njegova slika bez tone je optimizam i smeh. A, njegov ton, njegova unutrašnjost je bila povezanost bola i ponosa. Umeo je da pati, iako to nije pokazivao. On je upravo bio to, čovek ponosa i bola - rekla je.

Poslednji put su se čuli nekoliko sati pred operaciju ugradnje pejsmejkera:

- Bio je optimista. Ne znam da li je to bila njegova intuicija ili je, ipak, osećao kraj, ali je hteo da nas hrabri i tražio da damo optimistički ton. Bio je čevek ostvarenih želja, ali i novih. To što je bio vremešan, nije značilo da ga mlada generacija ne voli. Obožavali su ga. Bio je beogradski boem, izuzetan stručnjak, model svima.