NOVOSTI ISTRAŽUJU: Kako će studenti s bebom dobijati pomoć države

DRŽAVA će formirati tim koji će razraditi sve detalje u vezi sa olakšicama za studente koji odluče da postanu roditelji pre nego što završe fakultet. Tim pravnika odlučiće da li je potrebno menjati delove Zakona o visokom obrazovanju, statute fakulteta i univerziteta. U krugu studija čiji će "plafon" studiranja biti određen na 28. godini života, pored medicine, verovatno će se naći stomatologija i veterina, kao i još neki fakulteti koji duže traju.

Foto M. Anđela

Ovo je rečeno "Novostima" u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, nakon najave da će država kao jednu od mera za podsticanje nataliteta doneti i olakšice za studente koji odluče da postanu roditelji. Prema tim najavama, za devojku koja zatrudni neće važiti postojeći rokovi, kao ni za oca deteta ukoliko ima studentski status, već će polaganje ispita dogovarati sa profesorom. Takođe, neće gubiti godinu, niti plaćati školarinu za godine provedene na trudničkom i porodiljskom bolovanju. Jedina njihova obaveza biće da studije završe do 26. godine, odnosno do 28, ako studiraju medicinu.

Univerziteti i fakulteti podržaće studente koji se odluče na roditeljstvo, a profesori kažu da su i do sada imali izrazito blagonaklon stav prema studentkinjama u drugom stanju.

- Osim opšteg razumevanja, njih je i do sada štitio zakon jer su mogle da dobiju porodiljsko i trudničko bolovanje zamrzavanjem godine. Novost je što se to sada odnosi i na mladiće, odnosno studente buduće očeve - kaže prorektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branislav Boričić.

Da se na trudne studentkinje gledalo sa simpatijama, kaže nam i jedna majka koja je fakultet završila kao trudnica.

- Bila sam apsolvent sa tri nepoložena ispita kada sam ostala u drugom stanju. Učila sam i spremala ispite, a kod profesora sam nailazila na izuzetno razumevanje, pa sam i ispite uspešno položila pre rođenja ćerke - kaže ova majka, čija devojica sada ima devet godina.

Ipak, iako su profesori bili blagonakloni, aktuelni zakoni nisu studentkinjama davali posebne povlastice. One su mogle da na lični zahtev zamrznu godinu i nakon porođaja nastave školovanje u istom statusu u kom su i zamrzle godinu, a isti tretman čekao ih je i u slučaju "zamrzavanja" studija zbog nege i lečenje deteta.

Statistika, međutim, pokazuje da se većina mladih majki sa indeksom nikada više ne vraća na fakultet, ili se vraća - neuspešno. Nove mere trebalo bi da reše ovaj problem.

Tatjana Macura, predsednica Udruženja "Mame su zakon" ističe da studentkinje više neće morati da zavise od dobre volje profesora.

- Pošto univerziteti po zakonu imaju autonomiju, oni su već u nekim slučajevima izlazili u susret trudnicama studentkinjama - kaže Macura za "Novosti". - Danas znamo da to nije mali broj devojaka, s obzirom na to da ih je prema podacima Zavoda za statistiku u 2019. godini bilo 930, što znači da ih je sada verovatno oko 1.000. I dobro je da država razmišlja o njima, s obzirom na to da one nemaju nikakav radni status i da ih je zakon do sada zaobilazio, zato će i njima najavljena pomoć od 300.000 dinara i te kako značiti.

Ona ističe da, tek kada neko izađe iz Beograda i vidi kako se živi u Leskovcu ili Zaječaru, shvati koliko ljudi loše žive.

- Zato mislim da je ovo sjajna mera i da će pre svega značiti onima koji su najugroženiji, jer danas neke žene primaju po 1.000 dinara. Njima je 300.000 dinara kao kuća - kaže Macura.

Ona se nada da će najavljeni propis prepoznati sve korisnike prava i da neće biti izuzetka u primeni, odnosno da će se pravo odnositi na sve porodilje jednako, jer bi to mnogo značilo korisnicama koje su do sada bile zapostavljene ili su trpele loše posledice Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

K RAGUJEVAC DOBAR PRIMER

DOBAR primer pomoći trudnim studentkinjama je Univerzitet u Kragujevcu, koji je još pre dve godine doneo odluku da se one oslobode školarine kao i ostalih naknada na fakultetu, ali i da budu oslobođene prisustva na nastavi i vežbama kako im to ne bi predstavljalo uslov za izlazak na ispit. Zahvaljujući ovim merama, one su mogle da uštede i do 1.000 evra kada se zbroje svi troškovi i prijave ispita i uplate za više godine studija.

ZA 10 MESECI UMRLA 21.581 OSOBA VIŠE NEGO LANE

OD januara do oktobra ove godine, u Srbiji se rodilo 50.974 beba, što je u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj prinova bio 51.753, pad od 779 odnosno 1,5 odsto. Lista umrlih, s druge strane, u istom periodu broji 108.379 imena i, u odnosu na isti period lane, kada je broj umrlih bio 86.798, beleži se rast od 21.581 ili 24,9 procenata.

Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je umrlih sve više. Tako se u oktobru 2021. beleži najveći rast u odnosu na isti mesec lane. Naime, u 10. mesecu ove godine preminulo je 14.666 ljudi, dok ih je u istom periodu 2020. bilo 8.353, što je 75,6 odsto više.

Visok procenat zabeležen je još u martu, aprilu i septembru. Treći mesec beleži 4.763 preminulih više u odnosu na mart 2020, lista u aprilu bila je duža za 4.034 imena, dok je u septembru preminulo 2.909 ljudi više nego lane.

Do sada je samo u martu, avgustu i oktobru u srpskim porodilištima na svet došlo više beba nego u istim mesecima prethodne godine. Tako je u martu rođeno 5.349 devojčica i dečaka, dok ih je lane bilo 4.705, u avgustu se beleži rast od 4,1 odsto, a u oktobru od 0,3 procenta ili 15 beba više nego lane.

Najbrojnija grupa žena koja se odlučila na potomstvo je starosti od 30 do 34 godine, i lane ih je bilo 18.584. (J. Ž. S.)

Pogledajte više