OVO JE KORNET ČIJU NABAVKU JE NAJAVIO PREDSEDNIK VUČIĆ: Protivoklopni sitem koji će dobiti srpska vojska je u samom svetskom vrhu (VIDEO)

On je istakao da je ta nabavka veoma važna za našu vojsku.

Šta je to “Kornet”?

Ne postoji tenk, oklopno vozilo ili bunker koji ruski prenosni protivoklopni sistem "Kornet" ne može da uništi. Tako kažu fabrički podaci i ispitivanja na poligonima, ali i podaci sa terena.

U čemu je tajna? "Kornet" 9M133 konstruisao je čuveni zavod u gradu Tulu. Stručnjaci iz ovog zavoda osmislili su i Pancir S1 i čitav niz inovacija u svetu raketnog i topovskog naoružanja koje se odlično pokazalo u praksi.

"Kornet" je napravljen tako da posada od dva vojnika može brzo da zauzme položaj i lansira raketu na cilj. Prvobitni domet bio je 5,5 kilometara i razorna moć bila je zastrašujuća.

Tandem odnosno dupla kumulativna bojeva glava probijala je oklop jačine više od metra pancirnog čelika, a prethodno uništi aktivni reaktivni oklop. Probojnost betona je tri do tri i po metra.

"Kornet" je teško uhvatiti

Tako je bilo od 1998. godine. Dobro uvežbana posada mogla je za manje od jednog minuta da zauzme položaj, lansira raketu koju operater laserski navodi na cilj. Raketa do maksimalnog dometa leti 22 sekunde.

"Kornet" može da gađa i cilj koji se kreće brzinom od 70 kilometara na čas ili sve tenkove i najveći broj oklopnih vozila na terenu.

Težina celog sistema sa raketom i lansirnom jedinicom je 67 kilograma. To je jedina uslovno rečeno mana sistema, ali se problem reši tako što posadu čine fizički jači vojnici.

Unapređenja u 21. veku

"Kornet" je takođe ugrađivan na kupole oklopnih vozila, koje dizajnira i pravi ista firma. Postoji i samohodni lanser "Korneta", odnosno guseničar sa posadom i borbenim kompletom od 16 raketa.

Lansiranje "Korneta"

Kao što je i to išlo kroz istoriju, razvijala su se oklopna vozila, pre svega sistemi za ometanje. Tenkovi su 90-ih i početkom 21. veka počeli da koriste bolje nišanske uređaje i gađaju sa većeg dometa. Protivoklopni sistem "Kornet" je imao ograničeni domet i počeo da biva podložan ometanju.

Zato su stručnjaci iz zavoda Tula napravili novi "Kornet" E i EM, koji se lansira i sa oklopnih vozila i ima veći domet, veću probojnu moć, otpornost na ometanje. Radi po principu – ispali i zaboravi, odnosno raketa se automatski navodi na cilj, a posada i lanser brže napuštaju položaj.

Domet protivoklopne rakete je osam kilometara, probojnost tandem kumulativne bojeve glave je 130 centimetara pancirnog čelika posle reaktivnog oklopa, kao i tri do tri i po metra armiranog betona.

U skladu sa iskustvima iz borbenih dejstava, razvijena je i termobarična bojeva glava, konstrukcijski slična tandem kumulativnoj bojevoj glavi. S tim da prva glava razbija zid bunkera, a druga uništava ljude i borbena sredstva unutar objekta. Domet termobarične glave je 10 kilometara.

Raketa sa novog sistema leti do maksimalnog dometa za manje od 30 sekundi.

Novo rešenje je lanser sa osam raketa na oklopnom vozilu Tigar M i još osam raketa u vozilu.

"Kornet" je deo nove borbene kupule Berežok za ruska oklopna vozila, BMP, BMD ili "Terminator", poznatiji kao ubica tenkova.

Sistem vođenja je unapređen, što je pojačalo domet, ali je i laserski sistem unapređen i mnogo je otporniji na ometanje. Zapravo, još nije potvrđeno da je neki uređaj uspeo da zaslepi laser sa "Korneta".

"Trofi" i dim zaustavljaju "Kornet"

Međutim, postoje dva sistema koji su za sada uspela da zaustave rakete iz "Korneta". Prvi je poznat od davnina, a to je dimna zavesa. Dim ne ometa samo nišanske uređaje "Korneta" već i mnogih drugih mnogo naprednijih borbenih sistema.

"Kornet" na oklopnom vozilu tigar M

Drugi je savremeni aktivni protivoklopni sistem "Trofi" na izraelskim tenkovima merkava. Sistem "Trofi" ispaljuje eksplozivne metke koji aktiviraju bojevu glavu rakete na bezbednoj udaljenosti tenka.

To je dokazano u praksi, jer su na primer pripadnici Hezbolaha 2006. uspeli da unište i ozbiljno oštete nekoliko tenkova merkava, ali ne i 2014, kada je sistem "Trofi" obavio svoje. Za sada sistem "Trofi" ima Izrael i počeo je da se koristi u američkoj vojsci.

Ali ništa nije savršeno. Efikasnost sistema u velikoj meri zavisi i od uvežbanosti posade i taktike koja se primeni u konkretnoj situaciji.

I na kraju, da li je "Kornet" najbolje protivoklopno oružje u svojoj klasi?

Jeftiniji je od zapadne i konkurencije iz Izraela. Jeste teži, ali to za sada nije bio problem. Brzina projektila je u klasi konkurencije, što nije presudno. Ključna prednost je probojnost. Da li je u pitanju tenk ili bunker, nema mu spasa.

"Kornet" uništava metar i trideset centimetara čelika iza prvog sloja oklopa ili tri i po metra betona.

To znači da je "Kornet" trenutno, iako ne savršen, najmoćniji u klasi prenosnih protivoklopnih projektila u svetu.

(RTS)