POKLANJAJU STAN ZA MIRNU STAROST: Epidemija korone povećala neizvesnost među starijima i kad je reč o nasleđivanju imovine

- Verovatno je pandemija doprinela porastu, jer ljudi osećaju neizvesnost i posežu za ovim ugovorom kako bi za života rešili pitanje svoje imovine. To je za njih opcija da ostave nasledstvo onome ko ih zaista izdržava i pomaže im - objašnjava Dedajić.

Po njemu, prednost je u tome što on sa priličnom izvesnošću garantuje onome ko ima neku imovinu da može da je da onome ko zaista brine o njemu, bilo da je to dete, drugi srodnik ili čak nesrodnik koji ga pazi:

- Osobi je važno da njegov naslednik, kad umre, postane neko ko je, možemo tako da kažemo, po njemu to i zaslužio. Tako čovek obezbeđuje sebi za života brigu i negu, s obzirom na nemoć, starost i bolest, da ne bude sam u takvim životnim situacijama. Kada se ostavi imovina osobi koja je izdržavala, ni nužni naslednici ne mogu da obore taj ugovor i traže nužni deo.

Međutim, ovakvi "papiri" obično remete porodične odnose, pa oni koji bi trebalo da naslede nekretnine ili pokretnosti, ostaju bez nasledstva. Zato često pokušavaju u sudskom sporu da pobiju te ugovore. Najčešći argumenti su im da primalac izdržavanja nije bio sposoban za rasuđivanje, da nije mogao da zaključi takav ugovor, da su ugovori fiktivni, da nije bilo stvarnog izdržavanja, već je motiv bio samo da se naslednici isključe...

- Teško je pobiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako je uredno overen, ranije pred sudom, a sad pred javnim beležnikom - tvrdi Dedajić. - I dok je sud overavao ove ugovore, to nije bila obična overa potpisa, već je sudija morao da pročita ugovor obema stranama i stavi klauzulu da je pročitao i poučio stranke o posledicama. Otkad su javni beležnici preuzeli te nadležnosti, notar sprovodi istu proceduru: čita ugovor, poučava strane o konsekvencama, utvrđuje poslovnu sposobnost i u mnogo slučajeva traži nalaz veštaka neuropsihijatrijske struke. Baš zato je ove ugovore teško oboriti. Uz to, sam zakon isključuje prava naslednika i nužnih naslednika na tu imovinu.

Advokat Petar Stojkov kaže da, iako teško rušljiv, ovaj ugovor ipak nije nemoguće oboriti, bilo iz formalnih razloga (npr. ako nije dobro utvrđeno šta je predmet ugovora), bilo iz razloga formalne prirode (ako primalac tvrdi da davalac izdržavanja nije ispunio obaveze, poput kupovine odeće, obuće, hrane, ili vođenja kod doktora i pravljenja društva).

- Dešava se i da davalac sve to ispuni, ali onda ne sahrani primaoca po mesnim običajima i ne održi mu, recimo, šestomesečni ili godišnji pomen, a to je navedeno kao ugovorna obaveza, pa rođaci tuže i obaraju ugovor - kaže Stojkov. - Dešava se i da ga obaraju ako ne sadrži element aleatornosti (neizvesnosti), odnosno, ako je izvesno da će zbog teške bolesti primalac ubrzo umreti, pa nije ispunjen cilj ugovora: da mu davalac pruži brigu i pažnju.

Zato u takvim situacijama, kada su primaoci izdržavanja u poodmaklim fazama bolesti, a žele konkretnim osobama da ostave imovinu u zamenu za negu, advokat Nenad Vasić preporučuje druge vrste ugovora, poput onog o poklonu i slično, ali uz klauzulu obavezne nege do smrti. Vasić daje još nekoliko saveta da bi ugovori bili teže oborivi. Recimo, ukoliko primalac i davalac nemaju novca da plate veštačenje, koristiće im i nalaz lekara iz Doma zdravlja u kome se konstatuje da je primalac u momentu potpisivanja sposoban za zaključivanje pravnih poslova i dobro orijentisan.

- Da bi se izbegli nesporazumi oko toga da li su uslovi ugovora ispunjeni, nije loše da primalac s vremena na vreme potpiše izjavu kojom to potvrđuje. Dobro je i uneti što više konkretnih obaveza u ugovor. Recimo, da se davalac obavezuje na obezbeđivanje jednog kuvanog obroka dnevno. Imao sam situaciju da se primalac žalio jer mu je davalac kupovao samo hleb i mleko, nikad ništa kuvano. Bilo bi dobro i da se ugovorne strane saglase, kada davalac više ne može da brine o primaocu zbog izuzetno lošeg zdravstvenog stanja, pod kojim uslovima će ovaj biti smešten u dom. Npr. da soba ne bude sa više od dva-tri kreveta. Tako se primaoci štite da ne budu u neuslovnim domovima. Dobro je precizirati i pokretne stvari, a ne samo nepokretnosti, koje spadaju u imovinu koja ostaje davaocu izdržavanja - kaže Vasić.

Budući da kod nas ne postoji registar ovih ugovora, nije loše insistirati da se sklapanje ugovora zavede kao zabeležba na nepokretnosti u zemljišnim knjigama. Kada toga nema, dešava se, potvrđuju nam i Stojkov i Vasić, da primaoci sklope po dva ili tri takva ugovora, pa kad umru nastane spor među davaocima izdržavanja oko imovine.

Ugovor o doživotnom izdržavanju može se raskinuti i ako oštećeni naslednik, najčešće drugo dete, uspe da dokaže da je namera ugovarača bila da se izigra zakon i da se on ostavi bez nužnog dela.

NAKNADA ŠTETE

PONEKAD primaoci izdržavanja žele iz raznih razloga da raskinu ugovor, pa mesecima odbijaju kontakt sa davaocem, ne bi li se na kraju stekli uslovi da pokrenu raskid pred sudom. Kako Vasić kaže, u 95 odsto slučajeva sud takve ugovore raskida, a davaoci onda potražuju naknadu štete.