ŽIVE OD DANAS DO SUTRA, O PENZIJI NE RAZMIŠLJAJU: Zašto mladi ne veruju u primanja po okončanju radnog veka i rade poslove ispod kvalifikacija

Ovim rečima tridesetogodišnja Beograđanka Jelena D., koja već godinama radi po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima, objašnjava kakav je odnos mladih prema penziji.

- Danas kada se zapošljavaju u stalni radni odnos, mlađi ljudi budu primljeni tek posle nekoliko godina u najboljem slučaju. Uglavnom se radi bez prijave, a ako se ugovor potpiše to je na tri meseca, i po isteku često se dešava da se isti ne produži. I onda se upada u začarani krug, i ponovnu potragu za poslom. Zato retko ko od mladih danas uopšte razmišlja o penziji i o tome da li će ikada steći pravo na istu. Svi su još uvek u potrazi za stalnim zaposlenjem i sigurnim poslom.

Profesor dr Nada Novaković, viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka, smatra da najveći broj mladih ne zna kako funkcioniše naš penzioni sistem. On se poslednjih 20 godina menjao, a sve u pravcu smanjenja penzija i pooštravanja uslova za njeno sticanje. To je, tvrdi ona, opšti trend u svetu, a cilj je da se smanje javni izdaci za penzije, a pojedinac sam preuzme odgovornost za sebe i svoju porodicu. Rezultat toga je da su one postale više socijalna nego ekonomska kategorija, a pravo na penziju i sigurnu starost je ozbiljno dovedeno u pitanje.

- Međugeneracijska solidarnost znači da aktivni zaposleni radnici izdvajaju novac u penzioni fond, iz koga se isplaćuju penzije. Kako je broj zaposlenih sve manji to su i sredstva za penzije sve oskudnija. Na ovo se nadovezala i sistemska "greška". Ona se sastoji u činjenici da se od ukidanja Službe društvenog knjigovodstva (SDK) ukida i obaveza uplate sredstava za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovome se pridružila i mogućnost višemesečnog i višegodišnjeg neuplaćivanja novca. Čest je slučaj da i država, kao najveći poslodavac u Srbiji, na isti način nanosi štetu radnicima, bilo da su u javnim ili u preduzećima u kojima je država delimični vlasnik kapitala - kaže prof. Novaković.

Za Darka G., koji već pet godina ima stalan posao i o penziji uopšte ne razmišlja, važno je da ima novac za svoje trenutne potrebe, a penzionisanje mu je daleka budućnost.

- Zaista ne očekujem da ću dočekati penziju, a i ako je dobijem, ne verujem da će ta primanja biti dovoljna da obezbede pristojan život u starosti - kaže Darko. - Više razmišljam o privatnoj ušteđevini i drugim izvorima prihoda, nego o penziji. Jer većina ljudi iz mog okruženja trenutno radi razne dodatne poslove, među mladima poznatije kao tezge, uglavnom nakon osmočasovnog radnog vremena, da bi sebi obezbedila pristojan život.

Prema njegovim rečima porazno je kada shvatimo da trenutna primanja, na koja su njegovi vršnjaci prijavljeni i na osnovu kojih će se kasnije i obračunavati penzija nisu dovoljna sada za život, a kamoli kasnije za dostojanstvenu starost i penziju.

Profesorka Novaković naglašava da se sve češće pojam mladi "proširuje" tako što se odnosi i na ljude do 30 godina i to neki pravdaju činjenicom da su ekonomski i stambeno zavisni od roditelja.

- Mladi u Srbiji su manje zaposleni nego njihovi vršnjaci u EU, a stopa nezaposlenosti je dva puta viša nego tamo. U dobu od 15 do 24 godine svaki drugi ima ugovor o privremenim, a svaki treći na nesigurnim poslovima. Prinuđeni su da prihvataju bilo kakav posao, pa i bez ugovora o radu. Nesigurne i neizvesne zarade postale su opšte pravilo za većinu zaposlenih u privatnom sektoru. Uz to je prisutna i dekvalifikacija, odnosno rad na poslovima niže stručnosti, u lošijim uslovima, a sa sve više neplaćenih časova rada. Zakonom o radu, ali i propisima o privrednim društvima, stečaju i privatizaciji, mlada radna snaga marginalizovana je na tržištu rada - ističe naša sagovornica.

Prema mišljenju dr Novaković, zamah je dobila i politika privlačenja stranih investicija. Ona je, na svoj način, dala slobodu stranom investitoru da ne poštuje ni elementarne zakone iz radnih odnosa. Država je štitila interese stranog poslodavca, ali na štetu domaćih radnika, pa i mladih koji su se tu zapošljavali.

- Odnos mladih prema izdvajanju za penzione fondove je realan. Oni tačno procenjuju da su ti fondovi urušeni, da su penzije sadašnjih penzionera sve manje i nedovoljne za pristojan život. Kako se zapošljavaju sve kasnije to im je jasno da je penzija za njih sve dalji, ako ne i nedostižan cilj. Mnogi od njih su svesni da moraju da rade i kad poslodavac ne uplaćuje sredstva za penziono osiguranje - kaže ona.

Mladi s pravom zaključuju da su sadašnje penzije niske, a da će sredstva za buduće penzionere biti još oskudnija. Njihova radna i profesionalna karijera je diskontinuirana i neizvesna, pa samim tim i uslovi za sticanje penzije neizvesni. Većina njih i ne veruje da će im one ako ih steknu, obezbediti materijalnu i drugu sigurnost u starosti.

LjUDI NE UPLAĆUJU U PRIVATNE FONDOVE

Reforma penzijskog sistema po modelu Svetske banke, nametnuta posebno zemljama u tranziciji, doživela je svoj fijasko, smatra dr Nada Novaković.

- U njenoj osnovi su postojanje tri stuba ili tri fonda: obavezni, dobrovoljni i privatni. Prema poslednjim podacima u Srbiji postoji sedam privatnih fondova, u koje sredstva uplaćuje oko 200.000 građana. To samo po sebi znači da je relativno mali broj njih rešio da na taj način sebi obezbedi penziju. Ovo nije slučajno. Najpre, glavni uzrok toga nije njihova neinformisanost, već to što nemaju novac da za to izdvajaju. Treći uzrok je činjenica da su u svetu i privatni penzioni fondovi bankrotirali tj. propadali.

PRILAGOĐAVAJU SE NOVIM USLOVIMA

MLADI u Srbiji, prema mišljenju dr Novaković, morali su da prihvate fleksibilne oblike rada, kao što su rad od kuće, po ugovoru, honorarni posao, rad na daljinu, na određeno radno vreme, a jedna od posledica takvih zakonskih rešenja je i to da tako zaposleni radnici nemaju ista prava kao zaposleni na neodređeno vreme s punim radnim vremenom. Oni nemaju pravo na godišnji odmor, bolovanje, otpremnine, sindikalno organizovanje i štrajk.