POMIRITELJ I MUDRI PASTIR: Godišnjica smrti patrijarha Irineja
PATRIJARH srpski Irinej (Gavrilović), 45. po redu poglavar Srpske pravoslavne crkve, usnuo je večnim snom pre tačno godinu dana. Posle višenedeljene borbe sa posledicama virusa korona, na isti način kako je i živeo - tiho i spokojno - sklopio je oči u vojnoj kovid-bolnici na Karaburmi.
Patrijarh Irinej na čelu SPC je proveo punu deceniju, a zapamćen je kao ličnost izuzetnog poštovanja u hrišćanskom svetu, diskretni reformator Crkve, ali i istinski zagovornik očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
U čast pokojnog prvojerarha u Hramu Svetog Save na Vračaru danas u 9 časova biće služena Sveta arhijerejska liturgija, posle čega će na Irinejevom grobu u kripti svetosavske svetinje biti održan godišnji parastos. Božiju službu i pomen predvodiće patrijarh Porfirije.
Na godišnjicu upokojenja sveštenstvo i vernici Srpske crkve prisetiće se mudrog starca koji je plenio smirenjem u svojim javnim nastupima, ali i beskompromisnim stavom kada je reč o duhovnom jedinstvu srpskog naroda.
"Njegova mekoća bila je njegova snaga, a uzdržanost bila je njegova mudrost", rečeno je o patrijarhu Irineju.
Kao i: "Mirna ruka patrijarha Irineja bez retorike i pompe čvrsto je držala kormilo naše crkve gledajući da nikada ne zaboravi ni srpsku državu, niti da se ikada odrekne srpskog naroda i našeg svetog KiM."
Irinej Gavrilović zapamćen je kao pomiritelj ne uvek složnih velikih pravoslavnih patrijaršija, ali i čovek koji je najavio novu eru u odnosima sa Vatikanom i rimskim papom. Uz to, bio je snažan pobornik srpskog jedinstva i zaštite nacionalnog bića u svim državama u kojima živi naš narod.
Irinej je rođen kao Miroslav Gavrilović 1930. u selu Vidova kod Čačka. Završio je čačansku gimnaziju, bogosloviju u Prizrenu, a školovao se i u Beogradu i Atini. Monah je postao 1959. godine u manastiru Rakovica, a vladika 1974, kada je izabran za episkopa moravičkog. Punih 35 godina bio je episkop niški, da bi 2010, po smrti patrijarha Pavla, bio izabran za poglavara SPC.