"ZAŠTO SE VI MEHMEDE SELIMOVIĆU OSEĆATE SRBINOM?" Ovo je Mešin odgovor koji je mnoge ostavio nemima a pamti se i prepričava
MEHMED Meša Selimović rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, a uvršten je u knjigu 100 najznamenitijih Srba.
Uz Ivu Andrića njegovo ime smatra se neizostavnim kada se govori o velikanima Srpske književnosti. O njegovom poreklu polemisalo se dugo, ipak jednom prilikom jasno se izjasnio, a njegov diplomatski, iskren odgovor iznenadio je mnoge.
Na zagrebačkom Književnom kutku, Meši Selimoviću je od strane organizatora postavljemo pitanje od kog se očekivalo da će od Meše izdejstvovati neku vrstu provokacije – Zašto se vi Mehmede Selimoviću osećate Srbinom?
Kao i uvek, Meša je bio miran, a njegov odgovor vrlo staložen, iako je istim utišao celu salu. - Do 1941. sam se osećao Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam zašto sam to.
- Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredjeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem, govorio je Meša.
U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine je radio kao profesor Građanske škole, a potom je postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.
Daroslava Darka Božić, ćerka generala Kraljevine Jugoslavije kao Mešina supruga, žena koja je bila veoma vedra i samosvensa, jednom prilikom je govorila o posebnosti i hrabrosti svog supruga.
- Bosna ga nikada nije prihvatila zbog toga što se nije htio saviti, što je bio svoj. Volela je Mešu i bila spremna da sa njim ide i na kraj sveta. Valjda će zbog nje Meša napisati "Ko promaši ljubav, promašio je život“.
- Ostali smo bez Svića i Repčića, pa možemo i bez Meše Selimovića, osvanulo je u nedeljniku "Svijet".
BONUS VIDEO:
BERLINSKI ZID, SIMBOL 20. VEKA: Ovde se nekada ginulo, a sada ga obilaze turisti