LUKA DUGMETAROM POKORIO SVET: Dvanaestogodišnji dečak iz Niša, malenim prstima koji vešto "igraju" po harmonici, osvaja mnogobrojne nagrade

Dodao ju je mnogobrojnim već osvojenim priznanjima i nagradama, i to baš na svoj rođendan. Malenim prstima koji majstorski igraju po "dugmetari", Luka je očarao žiri prestižnog svetskog takmičenja u Španiji, za uzrast od 10 do 12 godina.

- Konkurencija je u Španiji bila velika, baš kao i trema koju sam imao, ali sam se ipak izborio. Tamo sam svirao dve numere, prva je bila od Viktora Vlasova "Jedna cura mala", a druga "Valcer" Nikolaja Čajkina - priča nam ovaj mladi harmonikaš, učenik šestog razreda.

Kaže nam i da ga harmonika čini srećnim, a da ju je zavoleo još u ranom detinjstvu, slušajući oca i strica, takođe vrsne muzičare, kako sviraju i vežbaju.

- Zavoleo sam harmoniku pored tate koji je svirao sa svojim bratom. Kao mali sam ga stalno slušao i tako sam počeo i sam da sviram. Volim harmoniku, a kad vežbam i sviram nikad mi ne dosadi. Sve volim da sviram, ali najviše narodnu muziku - otkriva nam Luka svoj omiljeni "fah".

Sasvim je, međutim, jasno da su osim u taktovima narodne, prstići ovog mladog virtuoza vešti i u sviranju klasične muzike. A, ono što ne uspe da savlada sam ili sa ocem, Luka nauči u Muzičkoj školi ili na privatnim časovima.

- Sviram sam kada god imam neki slobodan trenutak, a sviram i sa ocem. Od osme godine idem i u Muzičku školu, pohađam nastavu u klasi profesora Predraga Jovanovića, a učim i privatno kod profesora, tako da mnogo vremena vežbam. To je jedini način da se dođe do uspeha - ozbiljno će Luka.

Ne skriva da mu je idol naš čuveni harmonikaš Ljubiša Pavković. Iako mnogo ne pravi razliku u vrstama harmonike, Luka najčešće svira na "dugmetari", baš kao i njegov otac.

- Ima razlike u zvuku, ali to su nijanse. Zapravo, teško je svirati harmoniku. Najpre treba mnogo vremena da se srodite s njom, a tek potom taj dar koji imate izbije iz vas - iskren je ovaj dečak koji je do sada osvojio više od 10 prvih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

Na njegov uspeh ponosni su i drugari, pa je zato postalo uobičajeno da Luka na čas muzičkog ponese svoju "dugmetaru" i zasvira.

- Drugari su ponosni na moje nagrade u Srbiji, Bosni, Austriji, Španiji...

SAM SEBI POSTAVLjA CILjEVE

NAJPONOSNIJI na Luku je njegov otac Dragan, koji je takođe odrastao uz zvuke harmonike.

- Još kao vrlo mali, Luka je pokazivao interesovanje za sviranje. Imao je neku malu harmoniku i uvek je pored mog brata i mene i on "uvežbavao" pesme. Kasnije smo uvideli da njega stvarno privlači harmonika i upisali smo ga u Muzičku školu u Nišu. Vrlo brzo je poneo titulu najboljeg. On je dečak koji sam sebi postavlja visoke ciljeve bez tuđeg uticaja i pritiska i sopstvenim radom i trudom korača napred - kaže Dragan Milojković.