ISPOVEST OLIVERE ĐOKIĆ: Mom Zoranu Albanci su presudili bez svedoka! Važno im je samo da osude Srbina

Jer, niko od svedoka tokom istražnog postupka i suđenja nije prepoznao Zorana, ali je tužilaštvo kasnije, mimo svih rokova dovelo tri svedoka koja su ga navodno prepoznala i optužila za navodno maltretiranje i proterivanja Albanaca. Jednostavno, shvatila sam da je sudu važno da osude nekog Srbina, bez obzira na to da li je to Zoran, Marko, Janko ili neko treći, i bez obzira na to da li su uopšte i učestvovali u nekom događaju.

Ovako, za "Novosti", govori Olivera (45), supruga Zorana Đokića (50) rodom iz Peći, kojem je Apelacioni sud tzv. Kosova, u ponedeljak potvrdio presudu Osnovnog suda u Prištini osudivši ga na 12 godina zatvora za navodni ratni zločin po kojem je u martu 1999. u Peći učestvovao u psihičkom i fizičkom zlostavljanju i proterivanju Albanaca. Još u šoku zbog ove odluke, Olivera u razgovoru za naš list ponavlja da je njen suprug radio za mnogobrojne kosovske ali i međunarodne organizacije na KiM zbog čega je proveravan bezbroj puta. Ističe i da je svojevremeno bio zaposlen u jednom od ministarstava privremenih vlasti u Prištini, gde kako naglašava ne bi mogao da radi da je ratni zločinac!

- Ne samo što je živeo i radio na Kosmetu dok je imao posla već smo i sa sinovima koji sada imaju petnaest i jedanaest godina odlazili u Peć, grad u kojem je Zoran rođen - kaže Olivera.

Njen suprug je zbog navodnog ratnog zločina, uhapšen 2. februara 2019, na administrativnom prelazu Jarinje, a optužnica protiv njega podignuta je šest meseci kasnije.

- Februara ove godine osuđen je prvostepeno na 12 godina zatvora, a u ponedeljak smo saznali da je Apelacioni sud potvrdio tu kaznu, zbog čega smo i naši dečaci i ja u šoku.Očekivali smo ne smanjenje kazne već oslobađajuću presudu budući da mog Zorana čak ni ključni svedok tužilaštva nije prepoznao - kaže revoltirano ova žena.

Dodaje i da Apelacioni sud tzv. Kosova, nije uzeo u obzir činjenicu da niko od svedoka tokom suđenja i predistražnog postupka nije prepoznao njenog supruga i da sudija Arben Hoti nije uzeo u obzir mogućnost zamene identiteta.

- Njima je očigledno samo važno da sude nekom Srbinu. Da ga osude. Zorana su prvo optužili za ubistvo i proterivanje Albanaca ali kako nisu imali svedoke za takvo nešto, naknadni svedoci tužilaštva, optužili su ga za maltretiranje i proterivanje Albanaca - kaže Olivera koja apeluje na međunarodne misije na KiM da se pozabave neosnovanim optužnicama i presudama Srbima za navodne ratne zločine.

I srpski advokati sa KiM upozoravaju na nelogičnost i nepravednost presuda Srbima za navodne ratne zločine. Osim suštinske primedbe na donošenje presuda bez materijalnih dokaza, branioci osuđenih Srba ukazuju na drastično visoke zatvorske kazne za "dela" koja kosovsko pravosuđe svrstava pod pojam ratnog zločina. Ističu da se tužilaštvo bazira na nepouzdanim izjavama svedoka, kao i da Srbe prvo hapse a tek kasnije tragaju za dokazima.

- Osim Zorana Đokića, za čiju sam presudu saznao iz albanskih medija, prošlog meseca je Osnovni sud u Prištini osudio Gorana Stanišića (55) interno raseljenog iz Slovinja kod Lipljana za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva i to samo na osnovu izjave, navodno ključnog svedoka, starije žene koja je stalno menjala iskaze. Ona je od 1999. do 2005. dala šest iskaza u kojima je označila potpuno druge ljude po imenu i prezimenu, ali kada je čula da je Stanišić uhapšen ona je rekla da je on počinio zločin - kaže advokat Ljubomir Pantović.

On tvrdi da na osnovu takvih kontradiktornih i nepouzdanih izjava nijedan sud na svetu ne bi osudio Stanišića ali i ostale optužene Srbe za navodne ratne zločine. I dok napominju da su osuđeni Srbi ili živeli na KiM ili kao interno raseljeni dolazili na Kosmet, srpski advokati iz pokrajine smatraju da se oni koji su počinili bilo kakav zločin sasvim sigurno ne bi usudili da dođu na KiM. Zato tvrde da svaki osumnjičen i uhapšeni Srbin bude osuđen unapred, pre istrage i suđenja, a najčešće bez ikakvih dokaza već na osnovu lažnih, nepouzdanih izjava svedoka. U prilog svojim tvrdnjama advokati ističu brojne slučajeve izrečenih presuda Srbima koje ključni svedoci čak nisu ni prepoznali niti optužili za dela koja im tužilašvo stavlja na teret.

PRESUDA NENADU ARSIĆU - SRAMOTA

ADVOKATI objašnjavaju da se pod pojmom ratni zločin pred tzv. kosovskim pravosuđem smatra i "maltretiranje" tako da je Nenad Arsić (45) iz Čaglavice, krajem prošle godine osuđen na šest godina zatvora jer je navodno maltretirao komšije Albance primoravajući ih da piju rakiju i pevaju srpske pesme.

- Sudsko veće nije čak ni objasnilo zbog čega je Arsić osuđen a dokazi sprovedeni u toku postupka više su nego jasno ukazivali da navodno oštećeni nisu govorili istinu. Da sam član sudskog veća u ovom predmetu, bilo bi me sramota i kao čoveka i kao pravnika - kazao je posle presude Arsiću njegov advokat Dejan Vasić.

KRŠE ODLUKE SVOG VRHOVNOG SUDA

NEDAVNO je tzv. kosovski Vrhovni sud odlučio da se za krivično delo ratnog zločina u toku rata 1999. kao i za druga krivična dela izvršena do 27. oktobra 2000, može izreći maksimalna kazna od 15 godina zatvora. Samo nekoliko meseci kasnije Osnovni sud u Prištini osudio je Zorana Stanišića na 20 godina čime je drastično prekršio odluku Vrhovnog suda koja se, iako obavezujuća ne poštuje ni u slučaju povratka manastirskog imanja Visokim Dečanima - ističe advokat Pantović.