ŠTA JE "NADOGRADNJA ANTITELA"? Profesor Kamenov objašnjava - kako izgleda svaki novi susret sa koronom?

Ipak, „narav“ kovid-19 infekcije još uvek upoznajemo, a naučnici će svakako ovu temu istraživati i u godinama pred nama. Kada je prirodni imunitet u pitanju, mišljenja su podeljena, jedan deo lekara smatra da je prirodni imunitet bolji i da traje duže, dok s druge strane deo naučnika tvrdi da je on kraćeg veka nego nakon vakcinacije, piše Blic. 

Imunolog prof. dr Borislav Kamenov objašnjava da je sasvim logično da budemo otporniji svaki put kada se susretnemo sa virusom nakon preležane bolesti. Ipak, dr Kamenov dodaje da sve zavisi od organizma i imuniteta, jer niko ne može precizno da tvrdi šta će se događati "svaki naredni put".

- Kada je prirodni imunitet u pitanju, ono pravilo koje bi trebalo da važi je da svaki put kada se iznova zarazimo, mi smo otporniji, ali to ne znači da mora da bude tako. Ne možemo biti sigurni da će svaki organizam baš isto reagovati. Sa druge strane, nisam video studiju da je urađena tako da oni ljudi koji imaju prirodni imunitet, da su bili izloženi virusu pa da se onda pratilo njihovo stanje. Ali, ono što znamo je i što bi trebalo da bude je upravo to, ćelije pamte i svaki put kad se organizam susretne sa virusom, prirodno se stvaraju antitela, i onda bi trebalo da budemo otporniji svaki put - objašnjava profesor Kamenov.

Ima primera da ljudi sa već stvorenom zaštitom, bilo prirodno, bilo veštački, kada se susretnu sa virusom da i ne znaju da su se zarazili, jer imaju potpuno asimptomatičnu sliku. Naravno, antitela imaju rok trajanja, bilo da je prirodna zaštita u pitanju ili ne, pa se s toga ne savetuje izlaganje virusu iako znate da ste u momentu zaštićeni.

Ključ je dobar imunitet

Za odbranu od virusa bitan je dobar imuni odgovor, koji je potreban i kada je vakcinacija u pitanju. Kako će organizam reagovati na vakcinu, odnosno da li će napraviti dobru zaštitu zavisi i od imuniteta.

- Najvažnije je da jačate svoj imuni sistem, vremenom se imuni sistem poremeti, pa radi loše, ali to se može popraviti. Neophodno je da utvrdimo šta vam smeta od hrane, stomak prvi signalizira kada nešto nije kako treba, dakle odbacite hranu koja vam ne prija. Zatim, unosite vitamine, vitamin D je najvažniji u odbrani od virusa, a tokom zimskih meseci je potrebno unositi ga. Naravno, postoje ljudi koji ga imaju dovoljno, ali to mora lekar da utvrdi. S druge strane, tu je cink, probiotik, folna kiselina, sve to skupa je važno da bi se ojačao imuni sistem. I kada se radi o prirodnom iminitetu, i kada se radi o vakcinaciji, imunitet je važan a ljudi to zanemaruju - objašnjava profesor Kamenov.

Vitamin D je važan, ali u pravim dozama

Kako lekar objašnjava, starija populacija trebalo bi da uzima do 10.000 jedinica dnevno, mlađi ljudi 5.000, a kod dece je dovoljno 500 jedinica.

- Ne samo kada je Kovid-19 u pitanju, nego i kada govorimo generalno o virusima, vitamin D ubija virus čim dospe u organizam, i tu se zaustavlja. Ovako, ako ga nema dovoljno u organizmu, onda je potrebno da lekar obolelome propiše adekvatnu dozu koja može pomoći da se savlada bolest. Da se razumemo, nisam protivnik vakcinacije, samo želim da kažem da je jako važno paralelno jačati i raditi na imuno sistemu kako bi se stvorio bolji odgovor. I kada bolest napada, i kada se primi vakcina, ključ se krije u dobrom imunitetu - objašnjava profesor Kamenov.

Maska i distanca najbolje oružje

Ipak, kada je korona virus u pitanju jedino pravilo je da - pravila nema. Zabeleženi su i slučajevi ponovnih infekcija koji su bili drastično teži od prve, stoga je neophodno da se, iako ste imunizovani, pridržavate mera socijalne distance i nošenja maske. Jer, nikad ne znate kako će se vaš organizam ponašati pri bilo kom susretu sa novim korona virusom.

BONUS VIDEO:

KAKO PROVERITI RADNI STAŽ: Jelica Timotijević iz PIO fonda u novoj epizodi Ft1P