INTERVJU Ministarka pravde Maja Popović: Kosovo će ostati u preambuli, cilj novog zakona o referendumu nije da se gura projekat "Jadar"

Ovo obećanje, u intervjju za "Novosti", a odgovarajući na pitanje da li se u dogledno vreme može ostvariti teza koja se provlači godinama da ćemo menjati Ustav zbog Kosova i Metohije, daje ministarka pravde Maja Popović.

Uprkos tome što je iz Vlade objašnjeno da se novine u zakonu u referendumu donose radi usklađivanja sa Ustavom, u javnosti se spekuliše da se to čini kako bi država lakše progurala škakljive teme, poput statusa Kosova ili slučaja "Jadar"?

- Sve su to netačne tvrdnje koje imaju za cilj da destabilizuju i unesu nemir u naš društveno-politički sistem. Ovaj zakon je morao da bude donet mnogo ranije, kako bi bilo izvršeno usklađivanje sa sada važećim ustavom, jer je rok za njegovo donošenje bio 31. decembar 2008. godine. Sada važeći zakon o referendumu je po mnogim svojim rešenjima prevaziđen i nije u saglasnosti opredeljenjima važećeg ustava, kao i preporukama Saveta Evrope u ovoj oblasti. Zbog toga se pristupilo donošenju novog zakona, a u toku izrade zatraženo mišljenje o njegovoj usklađenosti sa evropskim standardima. To mišljenje je pripremila Venecijanska komisija, kao savetodavno telo Saveta Evrope u ovoj oblasti. Njegovo usvajanje u Narodnoj skupštini očekuje se 25. novembra.

* Šta je onda osnovni cilj?

- Cilj ovog zakona nije da se proguraju škakljive teme, već da omogući građanima Srbije da efikasno ostvaruju svoje pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma, jer primera radi ono više neće biti ograničeno neprimereno kratkim rokom za prikupljanje potpisa, kao i obavezom prethodnog prijavljivanja prikupljanja potpisa organima unutrašnjih poslova. Time se poštuje i jedan od osnovnih principa svakog demokratskog društva da suverenost potiče od građana i da je oni vrše između ostalog i putem referenduma i narodne inicijative.

* Venecijanska komisija je dala zeleno svetlo, izmene Ustava ušle su u skupštinsku proceduru. Kada možemo da očekujemo finalizaciju ovog procesa?

- Završetak ovog procesa možemo da očekujemo u januaru. Međutim, do tada nas čeka još dosta posla. Do kraja novembra zakon o referendumu i narodnoj inicijativi treba da bude usvojen u Narodnoj skupštini (najverovatnije 25. novembra). Posle usvajanja zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, a pre donošenja Akta o promeni Ustava, neophodno je da radi sprovođenja referenduma bude izabrano šest članova Republičke izborne komisije i njihovih zamenika iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces. Njihov izbor očekuje se 29. novembra. O Aktu o promeni Ustava Narodna skupština bi najranije mogla da se izjasni 30. novembra. Ako Akt o promeni Ustava bude usvojen u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova od svih narodnih poslanika, biće stavljen za potvrđivanje na referendumu. On bi mogao da se sprovede najranije 45 dana od dana raspisivanja, a najkasnije 60 dana od dana usvajanja Akta o promeni Ustava u Narodnoj skupštini, pa se očekuje njegovo održavanje 16. januara.

* Konferencija advokata preporučila je skupštini AKS da izglasa obustavu rada. Šta će se desiti ukoliko dođe do paralize pravosuđa, kakvu smo imali pre nekoliko godina?

- Skupština Advokatske komore Srbije je odbila preporuku za obustavu rada, pa samim tim neće doći do paralize rada sudova. Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa troškovima obrade kredita je dopunjen na sednici Građanskog odeljenja i svaki uticaj da se on promeni smatram nedozvoljenim.

* Imate li mehanizam da ubrzate trajanje sudskih procesa? Kako rešiti prebukiranost sudova?

- Mehanizam za ubrzavanje trajanja sudskih postupaka je u donošenju izmena i dopuna zakona o parničnom postupku. Donošenjem ovog zakona biće omogućena ravnomerna raspodela predmeta u svim sudovima u Srbiji, jer će biti promenjena nadležnost preopterećenih sudova (Prvi osnovni sud u Beogradu, Treći osnovni sud u Beogradu i Osnovni sud u Novom Sadu) koji sude u tzv. masovnim predmetima. Zbog toga pojedine sudije imaju više od 3.000 predmeta u radu, a ročišta se zakazuju i po dve godine unapred. Takvo stanje nije održivo.

* Kako će se konkretno menjati nadležnost sudova?

- U ovom Nacrtu smo predvideli da ubuduće nadležnost za vođenje postupka u ovim predmetima bude preneta na sve sudove u Srbiji na čijim se područjima nalaze prebivališta ili sedišta stranaka u postupku. Na taj način smanjuju se i troškovi postupka, jer građani više neće morati da putuju iz mesta u kojima žive da bi došli na ročišta u Beograd ili Novi Sad. Pored toga građanima će ovakvim propisivanjem nadležnosti biti omogućen i jednak pristup pravdi, jer sudovi više neće biti preopterećeni već ravnomerno opterećeni, a biće im omogućeno i da u istoj vrsti postupaka do pravnosnažne presude dođu u isto vreme u bilo kom sudu u Srbiji. Time će biti omogućeno i efikasnije vođenje postupka i donošenje presude u razumnom roku. Do sada se ovaj problem rešavao na taj način što je Vrhovni kasacioni sud izvršio delegaciju nadležnosti u tzv. masovnim predmetima po sudovima u Srbiji. U poslednjih nekoliko meseci delegirano je više od 96.000 predmeta. To je bilo samo privremeno, a ne sistemsko rešenje ovog problema.

* Da li ćete insistirati da Hag pusti na slobodu naše državljane koji su odslužili dve trećine kazne, ali su samovoljom Tužilaštva i predsednika Mehanizma i dalje u zatvoru?

- Smatram nedopustivim dugogodišnje neodlučivanje o molbama osuđenih lica koji su odslužili dve trećine kazne zatvora za puštanje na uslovni otpust, jer nepostupanje po tim molbama za njih praktično predstavlja izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje, a koje je često uzrokovano neadekvatnom lekarskom negom. Pored toga i uslovi u kojima naši državljani služe zatvorske kazne su nehumani. Njima se ne pruža adekvatna lekarska nega, onemogućava im se pravo na posetu od strane članova njihovih porodica, uskraćuje im se pravo na boravak na otvorenom prostoru u toku dana... Sve su ovo osnovna ljudska prava koja su zagarantovana brojnim međunarodnim dokumentima, a u razvijenim državama Zapadne Evrope se našim državljanima uskraćuju. Na njihovom puštanju na uslovni otpust insistiraće se i ubuduće, ali će se insistirati i da svi državljani Srbije, koji su osuđeni pred Tribunalom za bivšu Jugoslaviju, preostalu kaznu zatvora služe u svojoj zemlji. U tim naporima imamo punu podršku predsednika Vučića.

UNAPREDIĆEMO ZAŠTITU NOVINARA

* U TOKU su izmene Krivičnog zakonika. Neke od njih odnose se na povećanje bezbednosti novinara i uvođenje kazne za vršenje pritiska na medije...

- Krivični zakonik već sada pruža pojačanu krivičnopravnu zaštitu licima koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja. Međutim, i pored toga ima mesta da se ova zaštita unapredi. Na potrebu njenog unapređenja ukazuje realnost u Srbiji, u kojoj se krivično pravo i krivično pravosuđe u odnosu na neke slučajeve pokazuje kao nedovoljno efikasno. Očekujem da predstojeće izmene i dopune KZ zaista unaprede krivičnopravnu zaštitu novinara, ali i ostalih lica koja obavljaju poslove u oblasti javnog informisanja i da njihova bezbednost ubuduće bude na znatno višem nivou.

DILEMA OKO GRAĐANSKOG ZAKONIKA

* ŠTA se dešava sa Građanskim zakonikom?

- Komisija za izradu Građanskog zakonika je prestala sa radom pre više od dve godine. Njihov predlog za kodifikaciju Građanskog prava Ministarstvo pravde detaljno razmatra, a u narednom periodu ćemo odlučiti da li je neophodno da Građanski zakonik bude donet ili je dovoljno da se izmene pojedine odredbe zakona u ovoj oblasti.