SEZONSKI ĆEMO SE VAKCINISATI PROTIV KORONE: Dr Janko Nikolić Žugić, imunolog na univerzitetu u Arizoni, očekuje bolju situaciju na proleće

Iznoseći ovu procenu u intervjuu za "Novosti", dr Janko Nikolić Žugić, koji je proglašen istraživačem godine u oblasti bioloških nauka u Arizoni, za rad o starenju, imunologiji i testiranju i prevenciji kovida, kaže da je svestan da se, možda, "izleće", ali da na osnovu onoga što se do sada zna o SARS-CoV-2, ima osnova za ovakvu, za neke optimističnu, a za neke pesimističnu projekciju.

* To, ipak, ne znači da će virus da nestane naglo, kao što se i pojavio?

- Ne. Virus neće da iščezne, i već možemo da pretpostavimo da će antikovid vakcine postati sezonske. Kako će se situacija dalje odvijati zavisi od tri faktora: koliko je ljudi bilo zaraženo i koliko je vakcinisano, da li će se sadašnji režim vakcinacije pokazati kao dovoljno dobar i od toga koliko virus još može da se menja i da li će uspeti da bude brži, bolji i jači.

* Da li je delta plus varijanta, dosad registrovana u više od 40 zemalja, potvrda da virus u tome i uspeva?

- Delta je već evoluirala i ona dosta govori o tome šta virus može da uradi, dok nam neke druge varijante pokazuju šta je pokušavao, ali nije bio toliko uspešan. Sa koronom relativno imamo sreće, jer nije toliko mutagena kao, recimo, HIV, koji mutira izuzetno brzo. SARS-CoV-2 je uspeo da se dosta brzo širi. Vuhanski originalni soj je 200 odsto kontagiozniji od virusa sezonskog gripa, koji je prilično zarazan, a delta se duplo brže širi nego vuhanski soj. To je prilično usavršen sistem širenja. Ne znamo mnogo bržih virusa od ovog, izuzev virusa malih boginja koji ima faktor reprodukcije 15, što znači da jedan zaraženi može da inficira 15 ljudi, dok delta varijanta ima faktor od oko 5-6. Lambda varijanta, otkrivena u Peruu, pokazala je da može da probija imunitet, ali nije postala dominantna i gubi se.

* Koliko smo uopšte zaštićeni od delta plus soja, jer smo sa tom mutacijom još jedan korak dalje od virusa na bazi kojeg su pravljene vakcine?

- Delta plus se za 15 odsto brže širi nego delta. Znači zaraznija je, ali ako ste zaštićeni od delte, tih 15 odsto neće biti dramatično. Bez obzira na to što postoji razlika u efikasnosti vakcina, bitno je primiti bilo koju i proći pun režim vakcinacije, jer je 90 do 95 odsto vakcinisanih zaštićeno od teške forme kovida i smrtnog ishoda ove infekcije.

* Verujete li da sa trećom dozom završavamo imunizaciju?

- Ne. Mislim da će antikovid vakcina postati jedna od preporučenih, kao i da će se od starta imunizacije ići na tri doze. To će biti slično šemi po kojoj se vakcinišu deca protiv zaraznih bolesti.

* Očekivalo se, ipak, da će zaštita posle vakcine duže trajati.

- Da, možda je razočaravajuće što je postvakcinalni imunitet kraći nego što se na početku mislilo. Ono što sada znamo je da je prirodna imunost dosta dugotrajna. Pravljena je analogija sa SARS-CoV-1, za koji se tvrdilo da će imunitet posle preležanog sarsa trajati do tri godine, a kada su tokom ove epidemije ispitivani oni koji su preležali sars-1, nađen je imuni odgovor i posle 17 godina.

* Da li slučajevi ponovnog kovida potvrđuju da to ne važi i za SARS-CoV-2?

- Ne. Soj koji vas je inficirao stvara zaštitu protiv samog sebe, a zavisno od toga koji je soj u cirkulaciji kasnije ćete biti više ili manje zaštićeni od ostalih sojeva. Ko je preležao vuhanski i alfa soj, od njih je zaštićen, ali vam oni daju zaštitu koja je tri do 10 puta slabija od delte. Tu pomaže vakcinacija, da se stekne širi imunitet.

* Mislite li da bi imunizacija po drugačijoj šemi od primenjene bila efikasnija?

- Da smo od početka drugu dozu davali posle mesec, a treću posle šest meseci, postigli bismo bolji imuni odgovor i duži efekat. U tom slučaju bi dve doze bile nepotpuna imunizacija, ali sad to ne možemo da izmerimo. Sada, takođe, znamo da vakcine mogu da se mešaju u trećoj dozi i to je sa imunološke strane opravdano, verovatno i poželjno.

* Imunizacija je najefikasnija kada se u kratkom roku obavi masovno, ali u početku u svetu nije bilo dovoljno cepiva, a kasnije se razvio otpor prema vakcinaciji.

- Da smo imali kampanju za vakcinaciju protiv kovida kakva je bila protiv dečje paralize ili velikih boginja, i takvu koordinaciju državnih službi, struke i javnog zdravlja, sada o kovidu 19 ne bismo više pričali. Vakcina se pojavila kada smo bili na vrhu trećeg talasa pandemije, i realno bilo je teško strateški gledano da se ona sprovede brzo i ravnomerno sa nedovoljnim dozama. Međutim, na proleće 2021. takve izgovore više nismo imali.

* Oni koji odbijaju vakcinaciju veruju da su dovoljno jaki da se izbore sa virusom. Da li je to preterani optimizam, s obzirom na to da i blaga forma kovida može da ostavi posledice?

- Takav stav je vrloopasan i za pojedinca koji ga ima, a i za društvo. To je kockanje zdravljem, jer i kod blagih formi kovida, pa i kod onih koji nisu znali da su inficirani, pojavljuje se dugotrajni kovid, koji kod jednog broja ostavlja ozbiljne posledice. Mnogo je veća učestalost tih komplikacija, nego onih posle vakcine.

* Zašto se kod nekih pacijenata razvija dugotrajni kovid?

- Video sam pacijente, među kojima je bilo i mojih kolega, lekara, doktora nauka koji posle preležanog kovida nisu više iste ličnosti: imaju poremećaje pamćenja, svesti, nisu u stanju da se izraze, niti da izađu na ulicu bez bočice sa kiseonikom. Još ne znamo zašto je to tako. Moj tim je uključen u novi projekat, u kojem učestvuje 15 centara i verujem da ćemo za godinu i po znati mnogo više o produženom kovidu.

U PRIRODNOM EKSPERIMENTU ISPITUJEMO IMUNITET

* Kako saznanja do kojih ste došli u istraživanjima za koja ste i nagrađeni, mogu da pomognu u boljem razumevanju kovida?

- Mi radimo eksperimentalnu nauku i možemo kontrolisano da imunizujemo eksperimentalne životinje, što je nemoguće raditi na ljudima. Međutim, kod ljudi imamo sada dobru detekciju infekcije, i znamo ko i kada dobija vakcine, tako da i tu imamo jedinstvenu situaciju tipa prirodnog eksperimenta. Glavni doprinos, i na tome nastavljam da radim sa svojim timom, jeste ispitivanje dugotrajnosti i širine različitih vrsta imuniteta. Veoma je važno bilo znati ko je najizloženiji, ko razvija otpornost i koliko ta imunost traje. Jedno od najvažnijih pitanja je da izmereni nivo antitela i t-ćelija povežemo sa zaštitom, da znamo u kom momentu ta osoba treba da dobije buster dozu vakcine.

INFICIRANIH ZA 20 ODSTO VIŠE

* Da li bi se na osnovu testa koji ste razvili, iako nije za komercijalnu upotrebu, broj obolelih od kovida 19 razlikovao od zvanične evidencije?

- Verovatno su brojevi koje imamo globalno niži nego što je realno, ali ne toliko drastično, za 20 najviše 30 odsto. Na početku pandemije smatralo se da infekcija u 80 odsto slučajeva može da bude asimptomatska. Sada to ne izgleda tako.