CVET KAO SIMBOL SRPSKE POBEDE: Zašto je Natalijina ramonda postala znamenje Dana primirja i sećanja na žrtve Velikog rata

Značka predstavlja kombinaciju cveta Natalijine ramonde i Albanske spomenice. Cvet simboliše vaskrs srpske države koja se posle Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila put, dok albanska spomenica predstavlja najveće stradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, a to je povlačenje preko Albanije.

- Dan primirja, ili po mom mišljenju primerenije Dan pobede iz 1918, u Srbiji ima relativno kratku tradiciju proslavljanja - počeo je da se obeležava od 2005, da bi tek od 2012, dakle nepunu deceniju, postao i državni praznik. Kao simbol ovog praznika nosi se amblem u vidu "Natalijine ramonde", takozvanog cveta feniksa za koji bi se moglo reći da ima izrazitu simboličku vrednost u našoj istoriji - kaže istoričar dr Nemanja Dević, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju za "Novosti". - Sama biljka je otkrivena krajem 19. veka u južnoj Srbiji u vreme Obrenovića, ali cveta i na Kajmakčalanu, mestu proboja Solunskog fronta nakon kog je došlo do velikog juriša srpske vojske u otadžbinu 1918. Zato se ovaj ljubičasti cvet, stilizovan sa lentom nekadašnje Albanske spomenice, danas koristi kao simbol obeležavanja Dana primirja.

Natalijinu ramondu je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a prvi je 1874. opisao Josif Pančić. Naš narod ovo cveće koje podseća na ljubičice, zove kolačići ili vaskršnji cvet, jer cveta baš za Vaskrs. Natalijina ramonda je veoma izdržljiva endemska vrsta zapadnog Balkana. Preživela je i ledeno doba, a danas raste na istoku Srbije i na Kajmakčalanu u Grčkoj, čiji je najviši vrh Sveti Ilija, na kom je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe uoči proboja Solunskog fronta u Velikom ratu.

- Ideja o "cvetu feniksu" je više nego simbolična: i kada je naizgled osušen, uz nekoliko kapi vode on ponovo oživljava, podsećajući i na dane golgote i vaskrsa Srbije - kaže Dević.

Tokom četiri ratne godine Kraljevina Srbija je morala da donese teške odluke, da podnese velike gubitke i stradanja, i da odoli mnogim iskušenjima. Od veličanstvenih pobeda na Kolubari i Ceru, do Solunskog fronta i Albanske golgote, srpska država se na kraju našla na strani država pobednica i uspela da se kao feniks izdigne iz pepela koji je Veliki rat ostavio za sobom. Upravo ta magična sposobnost povratka u život, predstavlja glavnu sponu između srpske države i Natalijine ramonde.

- Radi se o jednoj dobroj ideji za koju će biti potrebno još malo vremena da zaživi - smatra Dević. - Ukoliko se i dalje bude dobro promovisala, imaće šansu da postane i jedan od savremenih identitetskih simbola, kao što je to amblem sa cvetom maka u Kanadi. Bilo bi dobro da se ovakva tradicija negovanja simbola nastavi, uz eventualno redizajniranje i uvođenje novih, poput kosovskog božura na dan Vidovdana.

Natalijina ramonda ime je dobila po supruzi kralja Milana Obrenovića. Kralj je voleo da boravi u Nišu, tadašnjoj drugoj prestonici Srbije. Uz kralja i kraljicu, uvek je bio dvorski lekar Sava Petrović, veoma obrazovan čovek koji je voleo duge šetnje i botaniku. Šetajući okolinom Niša, uočio je ovaj cvet i dao mu ime Ramonda nissana, niška ramonda. To ime mu nije bilo suđeno. Očaran lepotom kraljice, doktor Sava je cvetu promenio ime u Natalijina ramonda, Ramonda nathalie. Ovaj nežni cvet raste na nadmorskim visinama od 350 do 2.200 metara, na izuzetno nepristupačnim mestima, uglavnom u klisurama, na krečnjačkim stenama, gde je suvo i hladno. Spada u fosilne vrste, ostatak suptropske flore, verovatno se u skrivene delove Balkana povukao iz Afrike.

Opstanak ove vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljaka radi gajenja na drugom mestu. Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode "Suva planina", Nacionalni park "Šar planina". Ima ga i u Botaničkoj bašti u Beogradu.

AMBLEM

DANU primirja u Prvom svetskom ratu posebna pažnja poklanja se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta. Britanci na reverima nose stilizovani cvet bulke. Naš amblem sa Natalijinom ramondom osmislio je tim koji je predvodio Marko Đurić, ambasador Srbije u Americi.

U EVROPI SAMO PET VRSTA

NAJBLIŽI srodnici Natalijine ramonde rastu u Aziji i Africi. U Evropi postoji samo pet vrsta ove familije - kaže dr Maja Lazarević, vanredni profesor Biološkog fakulteta. - Smatra se da su sve ove vrste "živi fosili", ostaci tropske i suptropske flore koja je u davnoj prošlosti, kada je klima na ovim prostorima bila vlažnija i toplija, bila mnogo šire rasprostranjene nego danas. Natalijina ramonda nepovoljne uslove na staništu, kao što su nedostatak vlage, visoke ili niske temperature, preživljava ulaskom u anabiozu, fiziološko stanje u kome se metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju, tako da gube i do 95 procenata vode. Kada uslovi na staništu ponovo postanu povoljni, one u roku od 48 časova do nekoliko dana ponovo uspostavljaju normalnu metaboličku aktivnost i ozelenjavaju, zbog čega se još nazivaju i "biljke koje vaskrsavaju" ili "biljke feniksi".

UKRAS KREČNjAČKIH STENA

NATALIJINA ramonda je pravi ukras krečnjačkih stena, naročito kada cveta. Visoka je oko 10 cm. Tamnozeleni, debeli, eliptično jajasti listovi obrazuju skoro pravilnu rozetu koja leži na kamenitoj podlozi. Biolozi kažu da se teško može prepoznati i uočiti u vreme sušnih letnjih meseci. U to vreme biljke su sasušene, smežurane i beživotno riđe-braonkaste. Da bi prebrodila za nju nepovoljan period bez dovoljno vlage, ova višegodišnja biljka je sačuvala sposobnost prelaska u stanje anabioze, što je inače karakteristika biljaka tropskih sušnih predela. Pritajena i skoro osušena, sa prvom vlagom ponovo oživljava.