U DEVETOJ DECENIJI JURI ČETVRTI MANDAT: Vremešni Bratislav Zdravković sa punih 88 godina i dalje na čelu leskovačkog udruženja penzionera

On gura četvrti mandat na mestu predsednika, kako ističe, najorganizovanije i najbrojnije penzionerske organizacije u Srbiji.

Ova starina je svoje bogato profesionalno i životno iskustvo utkala i u rad penzionerske organizacije u koju mnogi dolaze kako bi njene modele funcionisanja preneli u svoje sredine.

- U našem narodu često se pominje red, rad i disciplina. Reč je o principima bez kojih nema uspeha, ali to nije dovoljno. Zbog toga sam uveo još dve stvari, a to je cilj i kontrola. Kada sam prvi put izabran za predsednika na temeljima tih principa sam sproveo kompletnu reorganizaciju, a udruženje je konstantno napredovalo i raslo - priča Bratislav Zdravković, koji pripada prvoj informatičkoj generaciji u Srbiji iz vremena kada su računari bili veliki kao soba.

Završio je Fakultet organizacionih nauka i pune tri decenije bio u menadžmentu više leskovačkih preduzeća. Prvi posao dobio je odmah posle završne srednje tekstilne škole, a jedno vreme radio je i u spoljnoj trgovini.

- Radio sam kao tkač u tri smene i toga se ne stidim. Naprotiv. Ponosan sam na to što sam radeći završio višu školu, a potom i fakultet. Najveći deo svog radnog veka proveo sam u fabrici "Zele Veljković" koja je iz nezavidne pozicije postala gigant kakvih je bilo malo - ističe naš sagovornik dok govori da je znao da od gubitaša, sa potencijalom, napravi uspešne kolektive.

Teško je raditi sa ljudima, a posebno sa penzionerima, jer je nemoguće promeniti čoveka u ozbiljnim godinama.

- Moramo mi da se prilagođavamo njima. U inostranstvu naši ljudi važe za najbolje radnike, ali iza toga stoji dobra organizacija. U takvim uslovima ili se uklopiš ili odeš, a kod loše organizacije ili postaneš loš ili pobegneš - smeje se naš sagovornik.

U penziju je otišao sa 36 radnog staža, u 57. godini života. Bio je aktivan u penzionerskoj organizaciji, ali nije odmah prihvatio da bude i njen predsednik. Vrata njegove kancelarije otvorena su za sve leskovačke seniore.

- Najviše se žale na lošu finansijsku situaciju, jer imamo oko 11.000 penzionera koji primaju minimalnu penziju. Na poslednjem smo mestu po visini penzija u Srbiji, jer je prerađivačka industrija, koja je ovde bila dominantna, svuda u svetu najmanje plaćena, pa su i penzije male. Zbog toga i članarinu koju naplatimo, u najvećem delu, vratimo najugroženijima u vidu solidarne pomoći. Izdajemo novčane potvrde kojima mogu da pazare hranu i sredstva za higijenu - navodi naš sagovornik.

Udruženje na čijem je čelu, od izgradnje Doma penzionera, polovinom osamdesetih godina, ima odlične uslove za rad. Zatekao je 2.500, a sada ima oko 18.000 članova što je oko 60 odsto ukupnog broja penzionera u gradu na Veternici i više nego što ih ima beogradska organizacija.

Batin mandat ističe početkom 2023. godine kada će, ako ga zdravlje posluži, napuniti 90 godina života.

- Razmišljam šta da radim. Visokostručni ljudi nisu među našim aktivnim članovima i zbog toga sam pokušao da ih okupim u jedno savetodavno telo i da ih motivišem. Možda se među njima krije neko ko će me naslediti, a da li ću ja ostati ili ne - videću - zaključuje Zdravković.

Stroga kontrola novca

Bata je zaveo i strogu finansijsku disciplinu. Članarina se ne naplaćuje u gotovom, a sva plaćanja idu sa računa ili na račun i tako je odavno stabilizovano finansiranje udruženja. Jedini u Srbiji imaju i štednju koju Bata čuva "za crne dane".