SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O "MODERNI": Vakcina od danas dostupna građanima Srbije, evo šta su pokazala klinička ispitivanja

Modernino cepivo sadrži molekul mRNK sa uputstvima za proizvodnju proteina iz SARS-KoV-2, virusa koji izaziva bolest kovid-19. Vakcina ne sadrži virus i ne može da izazove kovid-19.

Koliko doza bi trebalo da primim?

Daje se u dve doze, u razmaku od 28 dana. Kako je navedeno na sajtu EMA, dodatna doza može se dati osobama sa ozbiljno oslabljenim imunološkim sistemom, najmanje 28 dana posle dobijene druge doze.

Kako Modernina vakcina "radi"?

Cepivo deluje tako što priprema organizam da se odbrani od koronavirusa. Sadrži molekul mRNK koji u sebi sadrži uputstva za pravljenje proteina šiljka koji se nalazi na površini virusa SARS-KoV-2 i koji je potreban virusu da prodre u ćeliju.

Kad osoba dobije Moderninu vakcinu, neke od njenih ćelija će „pročitati“ uputstva za mRNK i privremeno proizvesti šiljasti protein.

Imuni sistem će tada prepoznati ovaj protein kao strano telo, proizvesti antitela i aktivirati T-ćelije da ga napadnu.

Ukoliko osoba kasnije dođe u kontakt sa virusom SARS-KoV-2, njen imuni sistem će ga prepoznati i biti spreman da odbrani organizam od ovog virusa.

Šta su pokazala klinička ispitivanja?

Veliko kliničko ispitivanje je pokazalo da je Modernina vakcina, data u dve doze, veoma efikasna kod osoba starijih od 18 godina.

U ispitivanju je učestvovalo oko 30.000 ljudi. Polovina je primila Moderninu vakcinu, a polovina placebo. Učesnici ispitivanja nisu znali da li su primili vakcinu ili placebo.

Efikasnost je izračunata kod oko 28.000 ljudi starosti od 18 do 94 godine koji nisu imali znake prethodne infekcije.

Vakcina je pokazala efikasnost u kliničkom ispitivanju od 94,1 odsto. Takođe, ispitivanje je pokazalo efikasnost od 90,9 odsto kod učesnika sa rizikom od teškog oblika kovida-19, uključujući one sa hroničnom bolešću pluća, gojaznošću, srčanim oboljenjima, oboljenjem jetre, dijabetesom ili HIV infekcijom.

Efekti vakcine takođe su ispitivani u studiji koja je uključivala više od 3.000 dece starosti od 12 do 17 godina. Studija je pokazala da je Modernina vakcina pokazala uporediv odgovor antitela u ovoj starosnoj grupi kao kod mladih odraslih, starosti od 18 do 25 godina.

Pored toga, nijedno od 2.163 dece koja su primila vakcinu nije dobilo kovid-19, u poređenju sa četvoro od 1.073 dece koja su dobila placebo. Ovi rezultati omogućili su da se zaključi da je efikasnost Modernine vakcine kod dece od 12 do 17 godina slična onoj kod odraslih.

Druga studija pokazala je da je dodatna doza Modernine vakcine povećala sposobnost proizvodnje antitela na virus SARS-KoV-2 kod pacijenata sa transplantacijom organa čiji je imuni sistem znatno oslabljen.

Da li osobe koje su preležale kovid-19 mogu da prime Moderninu vakcinu?

U ispitivanju nije bilo dodatnih neželjenih efekata kod 343 osobe koje su primile Moderninu vakcinu, a koje su prethodno preležale kovid-19.

Nije bilo dovoljno podataka iz studije da bi se zaključilo koliko dobro Modernina vakcina deluje kod ljudi koji su imali kovid-19.

Koliko dugo traje zaštita posle vakcinisanja Moderninim cepivom?

Taj podatak još nije poznat. Osobe koje su vakcinisane u kliničkom ispitivanju biće praćene dve godine kako bi bilo prikupljeno više informacija o trajanju zaštite.

Koji su neželjeni efekti ove vakcine?

Bol i otok na mestu uboda, umor, groznica, otečeni ili osetljivi limfni čvorovi ispod pazuha, glavobolja, bol u mišićima, mučnina ili povraćanje. Crvenilo, koprivnjača, osip ili vrtoglavica veoma su retke nuspojave.

Najčešći neželjeni efekti bili su blagi ili umereni, a prestali su nekoliko dana posle vakcinacije.

Nakon dobijanja ove vakcine pojavio se veoma mali broj slučajeva miokarditisa i perikarditisa. Takođe, zabeležene su i alergijske reakcije, uključujući i veoma mali broj slučajeva teških alergijskih reakcija. Kao i sve ostale vakcine, i Modernina vakcina protiv koronavirusa daje se pod strogim nadzorom medicinskog osoblja.

(Telegraf.rs)