ISTORIJSKI DODATAK - STALNO PODOZRENJE PREMA SRBIMA: Predlog za slobodno i kritičko preispitivanje istorijske uloge Josipa Broza Tita

U nacrtu ovog saopštenja, učestvovali su gotovo svi članovi Odbora, pažljivo ga razmatrali i i dopunjavali. Napisali su ga Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški, dok je završnu redakciju teksta izvršio Borislav Mihajlović Mihiz, a u ime Odbora potpisali su ga Tanasije Mladenović i Mića Popović.

OD SVOG osnivanja, Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja zalaže se za ukidanje ograničenja slobode misli i izražavanja. Kritika rada upravljača predstavlja samo jezgro slobode mišljenja i ona ne trpi nikakve izuzetke. Ono što u demokratskim porecima važi za nosioce vlasti, važi i za bivše državnike i političare. Sve vodeće ličnosti Drugog svetskog rata (Čerčil, Ruzvelt, Staljin, Mao Cedung, Hitler) pomrle su i smeštene u istoriju. Politička uloga bivšeg jugoslovenskog predsednika Republike još uvek nije stavljena u objektivan istorijski kontekst.

Savremena istoriografija, stručno i pedagoško shvatanje i tumačenje savremene istorije jugoslovenskih naroda i danas imaju pretežno partijski, ideološko-propagandni karakter. Društvene nauke su još uvek ograničene ideološkom mitologijom i partijskim tabuima i izložene neprestanim udarima birokratskog subjektivizma i funkcionerske ideologije. Za slobodno, objektivno procenjivanje uloge Josipa Broza kod nas ne postoje neophodne slobode. Nepristrasno ocenjivanje političke delatnosti i ličnosti Josipa Broza potisnuto je idolopokloničkim negovanjem njegovog kulta i primitivnim ritualnim oblicima izražavanja odanosti ("I posle Tita - Tito!"). Dosadašnji pokušaji radikalnog kritičkog objašnjenja minulih vremena i zbivanja - u kojima ni on ni njegovi saradnici (Edvard Kardelj i drugi) ne bi bili povlašćeni i zaštićeni tabuom - ideološki se diskvalifikuju kao "detitoizacija". Sudska praksa čak u pojedinim slučajevima oštrim kaznenim merama i presudama primenjuje i na mrtvog predsednika zakonsku odredbu koja od povrede ugleda štiti "najviše organe vlasti i predstavnike tih organa".

UDEO JOSIPA BROZA u donošenju presudnih političkih odluka i njegov apsolutni uticaj na celokupan politički razvoj zemlje toliki su da se novija istorija i današnji položaj Jugoslavije - a posebno sadašnja teška društvena kriza u zemlji - ne mogu ni shvatiti ni objasniti bez slobodnog, svestranog i objektivnog naučnog i kritičkog preispitivanja istorijske odgovornosti Josipa Broza Tita. Pitanje slobodnog kritičkog preispitivanja istorijske uloge Josipa Broza nije, međutim, izraz zaludne znatiželje da se uporno pretura po prošlosti. Reč je o tome da se iz današnje opšte društveno-ekonomske, političke i moralne krize, u koju jugoslovensko društvo sve dublje tone, ne može biti izlaza bez temeljnog kritičkog preispitivanja celokupne dosadašnje jugoslovenske politike; a takvog preispitivanja ne može biti ukoliko se objektivnoj analizi i kritici ne podvrgne ličnost najodgovornija za današnji položaj Jugoslavije i za budućnost i sudbinu mnogih njenih naraštaja.

U tom smislu bilo bi nužno ispitati šta je sve uzrok i gde je početak sadašnje društvene krize koja se ispoljava u katastrofalnom stanju privrede, u nacionalnim i socijalnim antagonizmima, u monopolskoj vladavini birokratske oligarhije, u odsustvu stvarne političke demokratije i odgovornosti, u zastrašujućim etničkim i ekonomskim migracijama, prezaduženosti zemlje, nezaposlenosti i inflaciji, u socijalnoj bedi i beznađu velikih delova društva, u propalim investicijama i privrednom kriminalu, u sve većem naučnom i tehnološkom zaostajanju. Ta kritika mora biti praćena konkretnom ocenom rada svih glavnih tvoraca poretka i politike, a pre svega bivšeg predsednika Republike, u čijim je rukama decenijama bila apsolutna politička vlast u zemlji.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Neprekidna albanizacija Kosmeta

DEKLARISANI kurs destaljinizacije Jugoslavije nije ni posle četiri decenije doveo do stvaranja demokratskog, produktivnog i civilizovanog društva, nego je stvoren jedan politički poredak koji je svojom strukturom onemogućio opšti progresivan razvoj društva. Takvom nesrećnom ishodu jugoslovenske alternative "realnom socijalizmu", doprineli su brojni objektivni i subjektivni činioci, među kojima je najodgovorniji Josip Broz Tito.

Sa stanovišta interesa srpskog naroda mora se, na primer, postaviti pitanje odgovornosti za politiku stalnog podozrenja prema tom narodu kao tobožnjem nosiocu ugnjetačkog unitarizma i centralizma, na čemu je insistirala Kominterna preko svojih opunomoćenih predstavnika, među kojima je od 1937. bio i Josip Broz. Jednu od posledica takve politike predstavlja sistematska, odobrena i neprekidna albanizacija Kosova i Metohije. Ta politika čini jedno od stalnih kriznih obeležja u razvoju posleratne Jugoslavije; pored danas već tragičnog položaja srpskog i sveg nealbanskog stanovništva na ovom području, ta politika dovodi u pitanje i sam teritorijalni integritet zemlje. Udeo Josipa Broza i njegova lična odgovornost za posledice ove politike - politike koja je na izmaku ovoga veka dovela do patnji i stradanja stotine hiljada ljudi, do odsustva svake pravne sigurnosti i zaštite, do primene najgorih oblika fizičkog nasilja - do danas nisu valjano rasvetljene. Tvrditi da je predsednik Republike bio neobavešten ili obmanjivan o jednoj tako važnoj stvari, to odavno zvuči sasvim neuverljivo. Od samog početka ostaje otvoren i nerazjašnjen njegov odnos prema kosovskom pitanju, a posebno od njegovog poznatog razgovora sa šefom albanske partije u Beogradu 1946. godine, kada se raspravljalo o budućnosti Albanaca u Jugoslaviji.

PITANjE KOSOVA tesno je povezano sa celokupnom nacionalnom politikom koju je KPJ odnosno SKJ sprovodio u Jugoslaviji, čije negativne tendencije kulminiraju u poslednjim decenijama. Neposredno posle smrti Josipa Broza, jedan od članova Predsedništva SFRJ ukazao je na štetnost politike koja se odvijala u skladu sa parolom: "Slaba Srbija - jaka Jugoslavija!" Zato bi trebalo sagledati razmere, oblike ispoljavanja i sve posledice takve politike, a pre svega državnog ustrojstva Jugoslavije utemeljenog Ustavom od 1974. godine, koji je Srbiju stavio u neravnopravan položaj prema ostalim republikama. Treba ispitati da li je i koncepcija asimetričnog federalizma u Jugoslaviji - tj. uvođenje autonomnih pokrajina sa atributima državnog suvereniteta i to samo u jednu republiku - posledica takve politike. Takođe treba da se utvrdi da li je i u kojoj meri sadašnji nerešeni ustavnopravni položaj Srbije neposredan plod ove politike.

Posebno bi bilo važno ispitati oblike i razmere političke represije prema navodnim ili stvarnim političkim

neistomišljenicima u posleratnoj Jugoslaviji, čime je podržavana sablast permanentnog građanskog rata i stalne ugroženosti poretka i onemogućena realna demokratizacija društva. Veći deo raznih mera političke represije u zvaničnim tumačenjima naknadno je umanjen, objašnjen tobožnjim objektivnim okolnostima i opravdan višim zahtevima državnog interesa. U drugim slučajevima, odgovornost za preterano i nepotrebno nasilje prebačena je sa onih koji su politiku stvarali na one koji su politiku sprovodili, pre svega na one koji su kasnije doživeli političku likvidaciju i koji su sami nasilnim putem bili uklonjeni iz javnog života.

POLITIKA REPRESIJE prema neistomišljenicima započinje sa pojavom tzv. levih skretanja i sektašenja tokom rata, odnosno retorzijom i odmazdom pri samom kraju rata. Mnogim vidovima represije posle rata bili su pogođeni svi koji su se pre vremena usudili da započnu s kritikom etatizma, birokratizacije društvenog i privrednog života, odnosno sa kritikom neproučene i brzoplete nasilne kolektivizacije na selu, od koje je stradala najbrojnija kategorija društva seljaštvo. Još nisu objektivno ispitane sve okolnosti pod kojima je stvoren i pod kojima je funkcionisao jedan od najmračnijih logora na tlu moderne Evrope - Goli otok. Svi ovi i ovakvi oblici političkog nasilja ne mogu se izučavati bez osvetljavanja udela koji je u njima imao Josip Broz.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Stvarni rashodi Titove vladavine

U KRITIČKOM ispitivanju istorijske uloge bivšeg predsednika Republike posebno je značajno područje spoljne politike. Razvoj događaja u svetu već odavno je postavio pitanje koliko je ta spoljna politika izolovala zemlju od njenog prirodnog kulturno-istorijskog, privrednog i političkog okruženja, približavajući je Aziji i Africi, a udaljujući je od Evrope. Jugoslovenska spoljna politika, koja je na rečima bila za ravnopravnost i demokratska načela, završavala je ponekad u podršci nizu diktatorskih režima i njihovih vođa koji su ta načela dosledno narušavali, primenjujući prema svojim podanicima surove oblike nasilja i torture. Mora se postaviti i pitanje koliko je takva politika uopšte bila primerena položaju, veličini i materijalnim mogućnostima Jugoslavije i koja je bila njena stvarna cena?

Troškovi države u realizaciji ambiciozne zamisli o svetsko-istorijskoj ulozi Jugoslavije, čijem je stvaranju i razvijanju najviše doprineo bivši predsednik Republike, neizbežno nameću i pitanje: koliki su bili stvarni rashodi njegove vladavine? U većini demokratskih režima, nizom pravnih propisa regulisana je lista godišnjih prihoda i izdataka najviših državnih funkcionera; zakonskim propisima utvrđene su maksimalne (po pravilu simbolične) vrednosti poklona koje državnici mogu lično primiti dok su nosioci određenih javnih funkcija. Tradicija civilne liste - javnoga raspravljanja i odlučivanja o visini godišnjih primanja šefova država - u pojedinim evropskim zemljama stara je i više vekova.

CIVILNE LISTE vladara, kneževa i kraljeva Srbije i Jugoslavije, bile su čest predmet žestokih polemika u parlamentu i javnosti, dovodeći ponekad i do ozbiljnih političkih kriza. Posle smrti Josipa Broza Tita, zahvaljujući porodičnim sporovima oko njegove zaostavštine, kao i brojnim informacijama o njegovom životu, postavilo se i pitanje bogatstava i poseda kojima je on raspolagao, a čiji su obim i poreklo do danas ostali nepoznati. U zemlji koja ne spada u krug razvijenih država i koju odavno teško pogađaju ekonomska i društvena kriza, nezaposlenost, pad standarda, odsustvo socijalne sigurnosti i gubitak perspektive za mlađe naraštaje, pitanje troškova vlasti i cene upravljača postavlja se kao moralni zahtev, kako bi se ubuduće obezbedio pouzdaniji uvid u rashode i bogatstvo nosilaca javnih funkcija.

* * *

Ovo su samo neki od mogućih pristupa razmatranju uloge Josipa Broza Tita u novijoj istoriji Jugoslavije. Ovaj predlog za slobodno i objektivno kritičko preispitivanje istorijske uloge Josipa Broza predstavlja, dakle, nalog istorijske istine i nasušne potrebe u traženju izlaska iz teške i sveopšte krize jugoslovenskog društva i duhovni, moralni i psihološki preduslov za zasnivanje jedne više političke kulture na jugoslovenskom prostoru.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Nalozi istorijske istine

Tri meseca kasnije, 11. oktobra, Odbor se obratio Predsedništvu SFRJ, Skupštini SFRJ i jugoslovenskoj javnosti. Saopštenje je potpisao pesnik Tanasije Mladenović, a potom slede potpisi svih članova Odbora.

S UVERENjEM da služi slobodnoj i kritičkoj misli - temeljnoj pretpostavci demokratskog i civilizovanog društva, Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja uputio vam je krajem juna ove godine "Predlog za slobodno i objektivno kritičko preispitivanje istorijske uloge Josipa Broza Tita". Kako je naša delatnost javna, taj predlog uputili smo redakcijama Tanjuga i svih značajnijih listova, radio i televizijskih stanica u zemlji.

Umesto da najodgovornija politička tela Jugoslavije s dužnom pažnjom razmotre naš predlog i odgovore nam, a sredstva javnog informisanja ga objave i upoznaju javnost s njegovim sadržajem, dogodilo se suprotno našim očekivanjima i dobrim običajima u svakom demokratskom i prosvećenom društvu. Naš predlog objavio je samo slovenački list "Mladina", pa je šira javnost ostala neobaveštena o sadržaju našeg predloga i izložena njegovim proizvoljnim, netačnim i manipulacijskim tumačenjima.

Predsedništvo SFRJ, Predsedništvo i CK SK Srbije, partijski forumi širom zemlje, rukovodstva Socijalističkog saveza, Saveza boraca, Saveza rezervnih vojnih starešina, omladine i pionira proglasili su naš predlog "najgrubljim napadom na tekovine revolucije i ličnost i delo druga Tita", zahtevajući i našu krivičnu odgovornost i oduzimanje oficirskih činova članovima Odbora - potpisnicima Predloga, a novine, radio i televizija poveli su pravu političku hajku na Odbor kao "neprijatelja naših svetinja" i "nas samih".

Ovakav odnos prema našem Predlogu ne može se smatrati službom istini, slobodi, javnom moralu i opštem dobru. Ako je naš predlog takvog sadržaja kako se on zvanično tumači i javno napada, zašto se odgovorni politički činioci plaše da ga objave i prepuste sudu umno i politički punoletne javnosti? Nama je dobro poznato da su rukovodeći politički forumi u ovoj zemlji sve napade na narodnooslobodilačku borbu, revoluciju, Jugoslaviju i njen poredak, bilo s koje strane da su dolazili, objavljivali kad god su bili uvereni da ti napadi nisu zasnovani na istini i valjanim argumentima, ne sumnjajući u političku pismenost Jugoslovena da odvoje laž od istine i klevetu od argumenta. Shodno takvim demokratskim postupcima, mi ne vidimo nijedan razuman razlog da se tako ne postupi i sa našim predlogom za slobodno i objektivno kritičko preispitivanje istorijske uloge Josipa Broza Tita.

Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, budući da zastupa načelo slobode misli i pravo razuma da sve ljudsko i božje podvrgne svom sudu, ne smatra nijedan svoj stav, nijedno svoje mišljenje, pa ni ovaj svoj predlog, nepodložnim kritici političke, naučne i celokupne javnosti.

Stoga tražimo od Predsedništva i Skupštine SFRJ da u interesu opšte istine i javnog morala omoguće objavljivanje našeg predloga za slobodno i objektivno kritičko preispitivanje uloge Josipa Broza Tita i potvrde svoju deklarisanu spremnost za demokratski dijalog o svemu što nam uslovljava život i sudbinu.