ISTORIJSKI DODATAK - OSVETA DRSKOM PESNIKU: Stradanje Ivana Gađanskog zbog stihova o lopovima i lopovlucima

"Poštovani druže Markoviću,

JEDNA od velikih neprijatnosti Vašeg položaja je preuzimanje teškoća, nerešenih pitanja i nepravdi Vašeg prethodnika. Tako ste bez ikakve "zasluge" ili krivice nasledili teško rešivu ekonomsku i političku krizu i zemlju u rasulu. Manje Vam je, međutim, poznato da ste nasledili i pojedine nepravde koje je prethodna vlada, preko svojih visokih predstavnika, nanela nedužnim pojedincima.

Jedan od njih je naš poznati pesnik i klasični filolog Ivan Gađanski, koji je rešenjem ranijeg potpredsednika SIV-a Janeza Zemljariča lišen radnog mesta u Komisiji za razmenu u oblasti prosvete između SFRJ i SAD, a potom i osnovnih sredstava za život. U nadi da Vam je stalo do dobrog rada SIV-a i pravičnog postupanja sa ljudima o koje se prethodni SIV teško ogrešio, slobodni smo da Vas upoznamo sa stradanjem Ivana Gađanskog koje traje već više od tri godine.

Počev od 1. oktobra 1976. Ivan Gađanski je bio zaposlen u Komisiji za razmenu u oblasti prosvete između SFRJ i SAD na radnom mestu zamenika izvršnog direktora. Na ovo radno mesto bio je primljen putem javnog konkursa i nije podlegao reizbornosti.

VELIKE životne neprilike Ivana Gađanskog započele su onog trenutka kada je objavio pesmu "Misterija" (o lopovima i lopovlucima!). Jedan visoki savezni funkcioner "prepoznao" se u toj pesmi, pa je tražio od drugih funkcionera da mu pomognu da se osveti drskom pesniku. Među zvaničnicima pustio je glas da je Gađanski "američki čovek", dok je savetniku američke ambasade u Beogradu saopštio da on ne uživa poverenje jugoslovenske vlade. Zahvaljujući ovoj intrigi, početkom 1986. izvršni direktor Komisije za razmenu u oblasti prosvete SFRJ i SAD traži strogo poverljivim dopisom od SIV-a da Ivana Gađanskog stavi na raspolaganje. Izlazeći u susret ovom zahtevu, Janez Zemljarič, tadašnji potpredsednik SIV-a, donosi 20. februara 1986. godine rešenje S.p.p. br. 249 kojim Ivana Gađanskog stavlja na raspolaganje počev od 1. marta 1986. godine, ne navodeći razloge zbog kojih to čini. Ovo rešenje nikada nije lično uručeno Ivanu Gađanskom već mu je ubačeno u poštansko sanduče u zgradi u kojoj živi.

Tako je rešenjem SIV-a Ivan Gađanski ostao bez radnog mesta u ustanovi koja po saveznom zakonu nema status saveznog organa, a od stresa koji je pri tom doživeo tri meseca kasnije je oboleo od raka. Postupajući po tužbi Ivana Gađanskog Savezni sud se oglasio nenadležnim sedamnaest meseci kasnije...Niz sporova koje je od tada pokretao pred sudom udruženog rada puni su neregularnosti, falsifikata i, očigledno, pritisaka... Kad je pred novinarima prisutnim na ročištu konstatovan falsifikat koji je u ime SIV-a podnelo Savezno javno pravobranilaštvo, suđenje je proglašeno tajnim...

Sud se trudio da u ovom sporu "postigne" dva cilja, ne birajući pri tom sredstva. Prvi je bio da se po svaku cenu rešenje SIV-a o stavljanju na raspolaganje proglasi za važeće, a drugi je da se isključi Komisija za razmenu u oblasti prosvete između SFRJ i SAD kao učesnik u sporu. Jer jedino je ova Komisija bila nadležna da sa Gađanskim raskine radni odnos, a ona to nikada, pa ni do danas, nije učinila.

U MEĐUVREMENU, 1. maja 1986. izvršni direktor Komisije uskraćuje Gađanskom isplatu ličnog dohotka iako je ovaj sve do današnjeg dana, sem kad je bio na bolovanju, i dalje dolazio na posao. Od Komisije nikada nije dobio rešenje o raskidu radnog odnosa iako je jedino ona bila za to nadležna. Jedino ga je izvršni direktor Komisije 6. juna 1986. pismeno obavestio da mu "prestaje angažman", da bi na sudu i to porekao. A decembra 1988. inspektor rada konstatuje da ne postoji nikakvo rešenje o raskidu radnog odnosa sa Gađanskim.

Posebnu pažnju zaslužuju nezakonitosti koje je SIV počinio stavljanjem Ivana Gađanskog na raspolaganje. Po važećim propisima, prema licima koje stavi na raspolaganje SIV ima obavezu da (1) objavi rešenje u "Službenom listu SFRJ", (2) da im ponudi drugo radno mesto i (3) da izda konačno rešenje o prestanku radnog odnosa po isteku roka raspolaganja od 12 meseci. U slučaju Ivana Gađanskog SIV nije ni jedno od toga učinio što je i na sudu utvrđeno. U tom sporu oktobra 1988. sud donosi kompromisnu presudu kojom nalaže SIV-u da zbog svojih propusta isplati sav zaostali lični dohodak. Ta presuda nije ni do danas postala pravnosnažna jer se sudski spisi gube (!), ponovo nalaze, šalju višem sudu, vraćaju iz višeg suda i ponovo upućuju višem sudu, da bi im se na kraju promenio i delovodni broj. Inače, u ovom sporu ni do danas nije doneta pravnosnažna presuda.

... Do ovog trenutka Vi po svoj prilici i niste znali za ovu veliku nepravdu koju je prethodna vlada, preko svojih visokih predstavnika, nanela Ivanu Gađanskom. Sada znate i to Vas čini lično odgovornim pred zakonom i javnošću. Zato Vas molimo da se i lično založite da SIV ukine rešenje kojim je Ivan Gađanski stavljen na raspolaganje", navedeno je u pismu Anti Markoviću.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ukidanje slobode štampe i objavljivanja

POČETKOM aprila 1989. godine Odbor se obratio Skupštini i Izvršnom veću SR Srbije, povodom donošenja nacrta Zakona o izdavačkoj delatnosti i kinematografiji. U ime Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja, ovaj apel je 12. aprila 1989. godine potpisao profesor dr Neca Jovanov.

"MARTA 1989. godine Republički komitet za kulturu sastavio je nacrt Zakona o izdavačkoj delatnosti i kinematografiji koji sadrži nekoliko odredaba kojima se bitno ograničava, pa i ukida sloboda štampe i prikazivanja filmova. Njime se najpre zabranjuje rasturanje publikacija odnosno javno prikazivanje filmova kojima se "iznose neistine ili vesti kojima se može ugroziti javni red ili uznemiriti javnost". Kako se između izraza "neistina" i "vest" nalazi sveza "ili" to znači da, po predlogu tvorca ovog zakonskog nacrta, i istinita vest može biti razlog za zabranu ako ugrožava javni red i mir ili uznemirava javnost. Čak po ovom nacrtu nije ni potrebno da istinita vest ugrozi javni red, i mir ili uznemiri javnost. Dovoljno je ako bi ona, po ničim obrazloženom mišljenju javnog tužioca i suda, to mogla da učini. A time se praktično dopušta potpuna proizvoljnost u ograničavanju i zatiranju ove neobično važne javne slobode.

JOŠ JE POGUBNIJA predložena odredba kojom se inokosni poslovodni organ izdavačke organizacije čini krivično i materijalno odgovornim ukoliko sam ne spreči izdavanje publikacije "čija je sadržina upravljena protiv društvenog i državnog uređenja Jugoslavije, mira i prijateljstva među narodima ili protiv čovečnosti". Time se dužnost zabrane štampanja za vlast neugodne publikacije prevaljuje, pod pretnjom krivičnog progona, na direktora izdavačkog preduzeća, čime se u jednoj ličnosti sjedinjuju uloge izdavača, inkvizitora i cenzora. Ukoliko bi se ova predložena odredba ozakonila, njena praktična primena potpuno bi ukinula slobodu štampe i objavljivanja, pošto bi direktori izdavačkih kuća, u velikom strahu od krivične odgovornosti, sami sprečavali da politički neugodni rukopisi uopšte budu predati u štampu.

Predlažemo vam da odmah povučete ovaj zakonski nacrt i smenite komisiju koja ga je sačinila."