ISTORIJSKI DODATAK - MONTIRANI POLITIČKI PROCESI: Odbor je uzimao u zaštitu pojedince bez obzira na njihovu pripadnost i opredeljenja

Tokom te decenije, slični odbori i forumi osnivani su i u drugim centrima, što je uslovilo i njihovo zajedničko delovanje u nekim konkretnim slučajevima. Ove inicijative uslovile su i osnivanje Jugoslovenske koordinacije institucija za zaštitu ljudskih prava, u čijem su se sastavu našli beogradski Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, Odbor za zaštitu ljudskih prava u Ljubljani, poznat pod imenom "Bavčarev odbor", zatim Amnesti internešnal za Jugoslaviju, Fond solidarnosti sa sedištem u Beogradu, Jugoslovenske grupe Međunarodne helsinške federacije iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, Republički centar klubova Ujedinjenih nacija Slovenije, Komitet za zaštitu ljudskih prava u Beogradu, kao i Odbor za zaštitu prava i sloboda pojedinca i grupa pri Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

KOORDINACIJA delovanja ovih grupa naročito je došla do izražaja kada je na sastanku održanom u Sarajevu 25. aprila 1989. godine doneta odluka o obrazovanju radne grupe, čiji je zadatak bio da preispita okolnosti tzv. Sarajevskog procesa iz leta 1983. godine. Na tom procesu je na osnovu člana Krivičnog zakona koji inkrimiše verbalni delikt (čl. 133) osuđena grupa od dvanaest muslimanskih intelektualaca u Sarajevu. Posle višemesečnog rada, podroban izveštaj o ovom slučaju potpisali su 1. decembra 1989. članovi ove radne grupe Vladimir Šeks, pravnik iz Osijeka, dr Kosta Čavoški, pravnik iz Beograda, magistar Drago Demšar, advokat iz Ljubljane i Pavluško Imširović, prevodilac iz Beograda.

U ovom "Istorijskom dodatku" donosimo deo tog izveštaja, kao i neke druge dokumente koji potvrđuju kako Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja nije ostajao gluv na ono što se događa izvan Srbije.

POKAZUJE to slučaj Dobroslava Parage iz Zagreba, koji je 1980. godine uhapšen zbog potpisivanja peticije za amnestiju političkih zatvorenika i osuđen potom na četiri godine zatvora "zbog neprijateljske propagande, suradnje s ustaškoterorističkim organizacijama: počinio je krivično delo protiv osnova samouspravnog društvenog uređenja i sigurnosti SFR Jugoslavije".

Posle izdržane kazne pozvan je na odsluženje vojnog roka, ali je iz JNA pušten sredinom maja 1986. godine. O tome je Dobroslav Paraga, upućujući poruku Matiji Bećkoviću, obavestio Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja:

"Poštovani gospodine Bećković,

Pre osam dana tj. 14. o. m. otpušten sam iz JNA kao nesposoban za služenje vojnog roka. Proglašen sam takvim radi teško narušenog zdravlja koje je nastupilo prije poziva u JNA. Tako stoji u otpusnoj listi od 14. maja, kada sam uz pratnju dva vojnika vraćen kući. Interesantno da se je taj povratak poklopio sa okončanjem gl. rasprave protiv A. Artukovića u Zagrebu!

Godine 1979. na regrutaciji bio sam proglašen potpuno sposobnim za JNA. Sada JNA potvrđuje da su posljedice četvorogodišnjeg tamnovanja i torture nada mnom takve prirode da su me bili dužni proglasiti nesposobnim.

Ovo sam vam slobodan javiti da biste bili o tom dvomjesečnom izbivanju iz mojeg rodnog grada informirani, jer sam jedan od vaših štovatelja a ujedno vas kao ličnost izuzetno cijenim i poštujem.

Otprije mi je poznato da je najavljen i putem štampe objavljen sudski poziv vama i gospodinu Dobrici Ćosiću da u svojstvu svjedoka pristupite dana 2. juna o. g. u postupku koji je pokrenuo gospodin Momo Kapor. Bilo bi mi izuzetno drago da vas tada mogu pozdraviti i da budete gosti ovdje kod nas u Zagrebu. Raduje me pomisao na mogućnost našeg susreta, naravno, ukoliko to bude konveniralo vama i vašim štovanim kolegama iz Beograda i ako bi našli vremena za naše upoznavanje."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Uskraćena građanska prava

POSLE četiri meseca, pošto mu nisu izdate putne isprave, ali iz dodatnih razloga, Paraga se ponovo obratio članovima Odbora, naslovljavajući ovog puta dopis na Kostu Čavoškog:

"Dragi Kosta,

Najljepše se zahvaljujem vama i drugim članovima Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja na odličnoj i hvale vrijednoj podršci koju ste iskazali prema mojem bratu Domagoju i meni osobno. Ja sam time počašćen i to ću znati cijeniti. Zahvalio sam se pismeno i g. Dobrici Ćosiću!

Smatram da načelan i jezgrovit pristup problemu uskraćivanja putnih isprava kakav se ogleda u ovoj peticiji zaslužuje puno pravo javnog objavljivanja. Napokon, i taj oblik progona trebao je netko staviti na dnevni red, jer se neprihvatljiva praksa kažnjavanja oduzimanjem pasoša do te mjere odomaćila i stekla status legalnosti, da su čak i žrtve te diskriminacije postale apatične i bezvoljne do te mjere da bi danas tek jedna široka i javna anketa razotkrila prave razmjere ovog vida gaženja elementarnih ljudskih prava, kao što je pravo na slobodu kretanja i prelaženja državne granice.

Dobio sam također Rješenje GSUP-a Zagreb s kojim mi se odbija izdavanje putne isprave. Poslati ću vam kopiju žalbe RSUP-u na to rješenje kao i peticiju Predsjedništvu SFRJ a vezi s istim. Gl. rasprava povodom moje tužbe za naknadu štete započinje 2. oktobra 1986. u 8.30 u zgradi Općinskog suda u Zagrebu."

Posle mnogih peripetija i pošto je počeo da piše o mučnim iskustvima iz zatvora, na tri godine mu je sudskom odlukom zabranjeno javno nastupanje, a u izbavljanju iz zatvora pomogao mu je Dobrica Ćosić, koji se u ovom slučaju, u ime Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja angažovao i kasnije. Tako se Odbor 21. decembra 1988. godine obratio Janezu Stanovniku, predsednik Predsedništva SR Slovenije sledećim apelom:

"GRAĐANINU SR Slovenije Dobroslavu Paragi - stalno nastanjenom u Ljubljani, organi unutrašnjih poslova nisu dali putnu ispravu i onemogućili su ga time da putuje u SR Nemačku na poziv predsednika te Republike g. Fon Vajcekera. Postupak prema D. Paragi ozbiljno kompromituje snažno izraženu težnju u odbrani građanskih prava kojom se SR Slovenija poslednjih meseci ističe na jugoslovenskom prostoru. Teško je razumeti taj čin građanske diskriminacije u društvu koje teži da zasnuje demokratski poredak čiju osnovu čini obezbeđenje osnovnih ljudskih i građanskih prava. Apelujemo na vas, druže predsedniče, da iskoristite svoj politički autoritet i prava koja vam daje funkcija koju vršite i založite se da se Dobroslavu Paragi odmah izda putna isprava."

O ovom apelu obavešten je istog dana i Paraga, koji je sa zahvalnošću i poštovanjem, odmah odgovorio telegramom sledeće sadržine:

"Duboko ganut vašom spremnošću i odlučnošću da mi pomognete najtoplije vam se i od srca zahvaljujem na moralnoj i građanskoj podršci u odbrani mojih osnovnih građanskih prava koja su mi uskraćena. Na molbu tako uglednih i poštovanih ljudi iz Srbije koji ste me i ranije uzimali u odbranu, da prekinem štrajk glađu ne mogu se oglušiti i radi vašeg prijateljskog saveta prekinut ću štrajk glađu 14. dan štrajka glađu točnije u četvrtak 23. decembra ove godine."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Neograničen štrajk glađu

BEOGRADSKI Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja dobijao je obaveštenja s raznih strana o ugrožavanju ljudskih prava. Tako je Marija Šeks, supruga advokata Vladimira Šeksa, preko Vladimira Mijanovića obavestila 13. februara 1985. godine članove odbora o onome što se dogodilo njenom suprugu:

"Kominike br. 1

Danas, 13. februara 1985, u 8 sati, lišen je slobode advokat Vladimir Šeks u momentu kada je po pozivu došao u zgradu Opštinskog suda u Osijeku. Šeks je bio pozvan da bi mu se zvanično saopštio datum odlaska u zatvor - na sedam meseci - po presudi iz 1981. godine. Rešenje o upućivanju na izdržavanje zatvorske kazne nije pravosnažno, budući da još uvek nisu doneta rešenja na žalbe koje je advokat Šeks blagovremeno uputio.

Uprkos tome, njemu danas nije omogućeno ni da se vrati kući po svoje lične stvari; Šeks je samo uspeo da telefonira svojoj porodici i obavesti ih da je zatvoren; zbog načina na koji se prema njemu postupa i zbog nelegalnosti momentalnog zatvaranja, Šeks je izjavio da stupa u neograničeni štrajk glađu.

ODLUKA advokata Šeksa da koristi ovo poslednje sredstvo u odbrani svoje nevinosti i svojih zakonskih prava sasvim je razumljivo upućenoj javnosti koja zna da je on osuđen na jednom do kraja montiranom političkom procesu, pod lažnom optužbom i sa lažnim svedocima, od kojih je jedan kasnije i priznao da je na njega vršen pritisak da neistinito svedoči protiv Šeksa; poznato je i da se sve ovo događa zato što je Šeks još 1971, u tadašnjem svojstvu javnog tužioca, pokrenuo zvaničnu istragu protiv Službe državne bezbednosti zbog raznih protivzakonitih radnji, a pre svega zbog neovlašćenog prisluškivanja telefonskih razgovora i zbog otvaranja pisama bez sudskog naloga.

Za njegovu odluku o stupanju u štrajk glađu nije bez značaja ni činjenica da je ovim činom hapšenja onemogućena njegova odbrana Vladimira Mijanovića, koji je i dalje pod optužbom u beogradskom procesu. Uprkos uveravanjima koja je dobio sa više zvaničnih mesta, Šeks je sada sprečen da nadalje brani Mijanovića. Štaviše, čitava njegova profesionalna delatnost je ugrožena odlukom Odvjetničke komore Hrvatske da se njegovo ime briše iz spiska članova Komore na 10 godina. Na ovo rešenje Šeks je uložio žalbu, o kojoj će Komora raspravljati 23. februara. Ukoliko bi ova žalba bila odbijena, time bi se nanela neposredna i neprocenjiva šteta i njegovom klijentu Vladimiru Mijanoviću kome se, po svemu sudeći, nastavak procesa i na ovaj način priprema."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zahvalnost muslimanskih intelektualaca

POSLE nekoliko meseci, Odboru se 1. septembra 1986. godine, preko profesora dr Ljubomira Tadića obratio se i Džemaludin Latić, jedan od dvanaest muslimanskih intelektualaca suđenih na tzv. Sarajevskog procesa u leto 1983. godine.

"Poštovani profesore Tadiću,

Na slobodi sam već skoro dva mjeseca. Pročitao sam peticiju koju je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja uputio predsjedništvima SFRJ i SR BiH u vezi sa mojim i drugim presudama muslimanskim intelektualcima na sarajevskom procesu 1983. U zatvoru sam o njoj razgovarao s trojicom osuđenih, a ovih dana s onima koji su izdržali kaznu i sa članovima porodica tako da je ovo naše zajedničko pismo zahvalnosti Vama i ostalim članovima Odbora. Poštovani profesore, mi Vam se najiskrenije zahvaljujemo. Vaša predstavka je u Sarajevu naišla na izvanredan prijem i odjek.

Prije svega, nas raduje činjenica što srpski akademici i umjetnici nisu povjerovali u gnusnu laž o našem navodnom zagovaranju etnički čiste muslimanske Bosne i Hercegovine. Ta optužba, perfidno plasirana našoj javnosti od strane vodećeg muslimanskog političara još prije početka suđenja, a kasnije često isticana na više mjesta i načina i od strane nekih drugih političara i novinara, nas je duboko uvrijedila i još uvijek osjećamo, ni krivi ni dužni, njezin sram. U kontaktu smo i sa nekih hrvatskim i slovenačkim poznatim pravnicima, filozofima i književnicima koji su od prvog dana shvatili prave razloge našeg suđenja i njegove posljedice i koji su takođe, u ovoj ili onoj formi, digli svoj pravdoljubivi glas u korist nas osuđenih.

Mi želimo da obznanimo svakom intelektualcu i građaninu ove zemlje, ma kojoj nacionalnosti pripadao, da međuvjerske i međunacionalne odnose ne remetimo ni mi ni ostali vjernici ne samo islamske nego ni drugih konfesija u SR BiH. Zašto su se na optuženičkoj klupi 1983. godine našli muslimanski vjernici - intelektualci, a u drugim prilikama vjernici drugih konfesija, ima li ili nema krivice kod njih, kako i zašto im se sudi, kako se 'odmeravaju' kazne i sl. - to su pitanja na koja Vama ne treba davati odgovore.

JEDINO što smo mi tražili bilo je osnovno ljudsko pravo, pravo na vjerovanje i ispoljavanje vjerovanja. U potpunosti se slažemo sa Vašim stavovima o trpeljivosti i toleranciji u našoj multinacionalnoj i multikonfesionalnoj zajednici.

Pošto je Vašem odboru neposredno poslije slanja peticije vezane uglavnom za moj slučaj dostavljen zahtjev za zaštitu zakonitosti što ga je Saveznom javnom tužilaštvu uputio Alija Izetbegović, u kome je naš proces detaljno rasvijetljen, nismo sigurni da li Vi namjeravate još šta učiniti. Možda je suviše nametljivo s naše strane, ali smo uvjereni da nas razumijete.

Zasada Vam se obraćamo pismom. Mi, naime, želimo da nas dvoje-troje dođemo kod Vas i da porazgovaramo. Molimo Vas da nam odgovorite ima li za to potrebe i kada bi to Vama odgovaralo.

Drugarski pozdrav za Vas i za sve ostale članove Odbora za zaštitu slobode misli i izražavanja.

Sarajevo, Džemaludin Latić"

Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, obratio se 16. juna 1989. godine, članovima Predsedništva SFRJ i Predsedništva SR Hrvatske u jednom novom slučaju, zbog kažnjavanja dr Marka Veselice:

"U našem pravnom sistemu - navedeno je u ovom apelu - još uvek postoje pojedine pravne ustanove koje su, sa današnjeg stanovišta, moralno nedopustive i nehumane. Jedna od njih je oduzimanje časnih i građanskih prava zbog izvršenog političkog krivičnog dela. To je tzv. mera bezbednosti iz člana 67 KZ SFRJ, koji glasi:

'Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti javno istupanje u štampi, na radiju, televiziji i javnim skupovima, kao i vršenje izdavačke delatnosti ako je učinilac zloupotrebio javno istupanje radi izvršenja krivičnog dela ili ako se opravdano može smatrati da bi njegovo javno istupanje moglo biti opasno.'

POSEBNO su dalekosežne praktične posledice ove zabrane. Njome se osuđeno lice lišava elementarnih građanskih prava - slobode misli i opredeljenja, slobode javnog izražavanja, slobode objavljivanja svojih mišljenja i slobode izdavanja štampe i širenja informacija drugim sredstvima informisanja (čl. 66 i 67 Ustava SFRJ). To je takođe jedna vrsta obeščašćenja osuđenog lica - stigme koju ono nosi dokle god ta zabrana traje. Jer, čovek kome je zabranjeno da istupa u javnosti nije jednak drugima u svojoj građanskoj časti i dostojanstvu.

U Jugoslaviji se ova ustanova još uvek primenjuje, iako je u većini savremenih zemalja ona davno napuštena. Poslednji takav slučaj predstavlja kažnjavanje dr Marka Veselice, kome je 10. maja 1989. godine zagrebački sudija za prekršaje izrekao pedeset dana zatvora zato što je javno govorio, pošto mu je presudom Okružnog suda u Zagrebu br. K-194/81 od 9. septembra 1981. godine izrečena, pored kazne zatvora, i mera bezbednosti zabrane javnog istupanja u trajanju od četiri godine po izdržanoj kazni zatvora.

Kako je oduzimanje časnih i građanskih prava, uključujući i zabranu javnog istupanja, davno preživela i moralno nedopustiva ustanova, predlažemo vam da pokrenete inicijativu za njeno ukidanje, a da u okviru svojih ustavnih ovlašćenja preduzmete odgovarajuće mere kako bi se oslobodili svi oni koji su kažnjeni zbog kršenja zabrane javnog istupanja."

U ime Odbora ovaj apel je potpisao Tanasije Mladenović.