CEO BALKAN DRHTI: Posle zemljotresa u Šumadiji stručnjaci ne isključuju nove potrese

Još jedan, doduše slabiji potres dogodio se u zoru, a potom se zatreslo i u okolini Topole. Prethodnih dana tlo je podrhtavalo i u Mladenovcu. Na sreću, ljudskih žrtava, niti veće materijalne štete, nije bilo.

Zemljotres je, međutim, uznemirio Kragujevčane, a na društvenim mrežama, objavljivali su da su ostali budni celu noć strepeći od jačeg potresa. Prema njihovim objavama, zemljotres je bio "kratak i snažan", a oni koji žive u višespratnicama čuli su da je "nešto puklo", a potom se zaljuljala cela zgrada.

"Sve je trajalo kratko, možda dve sekunde, a na ovoj visini je bilo strašno jer se zgrada opasno zaljuljala. Na parkingu su se upalili alarmi na automobilima i bilo je jezivo koliko su sirene dugo zavijale", pisali su oni.

Ni danas oni nemaju mira, strahuju da se tlo neće uskoro smiriti, a njihovu strepnju pojačala je koincidencija da je u isto vreme pre 11 godina snažan zemljotres pogodio Kraljevo.

Može li se dogoditi sličan scenario, pitali smo geologa dr Dragana Milovanovića, profesora Rudarsko-geološkog fakulteta:

- Zemljotresi uvek idu u seriji, ali nemamo monitoring i ne možemo da predvidimo koliko će ih biti. Iskustvo je pokazalo da na ovom prostoru ne bi trebalo da bude veoma jakih potresa koji će ugroziti ljude i objekte. Najčešće se pojavljuju na nedelju dve i verovatnije je da će naredni biti slabiji od prethodnih, ali to ne isključuje mogućnost da naredni bude jači. Niko to ne može da pogodi, kao što nije poznato ni gde će biti sledeći epicentar. Može da bude u Makedoniji, Bosni, ili ponovo u Hrvatskoj. Iako se nalazimo na području koje je nekad bilo tektonski veoma aktivno, ne očekuju se razorni zemljotresi.

Profesor Milovanović dugo se bavi zemljotresima i strukturom zemlje, iako mu seizmologija nije najuža struka.

- Nalazimo se na velikoj rascepnoj zoni, gde se afrička ploča podvlači pod Evropu i to dva, do tri centrimetra godišnje. Sada se napregla i oslobodila jedan segment, ali mi ne možemo precizno da definišemo šta se događa. Zemlja je dinamična planeta, a deo Afrike kreće se ka nama. Imamo sedam velikih ploča i sve se pomeraju, što utiče na stabilnost i na zemljotrese. Nema opasnosti kada ste u centralnom delu ploče, kao što su Nemačka i Holandija. Ceo Balkan je, međutim, blizu ivice i zato je trusan. Pre sto miliona godina takozvani alpsko-himalajski pojas, prostor koji obuhvata deo Italije, Hrvatsku, Bosnu, Grčku, Tursku, bio je mnogo aktivan. Tu su se ploče sudarale, razmicale, bilo je mnogo zemljotresa i vulkana. Situacija se promenila, ali su to još područja gde se najlakše oslobađa energija. Mi nemamo nikakvu mogućnost merenja tog napona - objašnjava profesor.

Mnogo više zemljotresa se dešava na balkanskoj nego na italijanskoj strani. Profesor Milovanović kaže da u Italiji imaju vulkane Etnu i Stromboli, a oslobađanje energije moglo je da se dogodi i u drugom delu Turske.

- Mi ovde nemamo takvih slučajeva, nema klasičnog podvlačenja, ali imamo indirektnu priču i imamo više zemljotresa nego oni. Pre milion godina i u Srbiji je bilo aktivnih vulkana.

Pojedini istraživači pretpostavljaju da su zemljotresi u okolini Mladenovca i Kragujevca najverovatnije povezani sa onim koji se dogodio na Baniji krajem prethodne godine.

- Oni su genetski povezani - objašnjava profesor Milovanović.

- Ceo taj prostor je seizmički nestabilno područje. Na ovom prostoru dešavaju se zemljotresi srednjeg intenziteta. Imali smo malo jače zemljotrese u Kraljevu, Mionici, Skoplju, zajedničko je za sve da ih ne možemo predvideti, a ovde je gužva, zato što je geologija takva.

* * * * * * *  * *

TRESLO I U TIRANI I SISKU

POSLE serije zemljotresa koji su potresli Srbiju, juče je registrovan i slabiji potres na teritoriji Albanije. Potres jačine 2,7 stepeni po Rihteru, registrovan je nešto pre 13 časova nedaleko od Tirane. Inače, tokom noći je registrovan i slabiji potres kod Siska u Hrvatskoj.

* * * * * * *  * *

NAJJAČI 1979, U CRNOJ GORI

DOSADAŠNjI podaci seizmologa pokazuju da su u Srbiji najjači zemljotresi bili do šest stepeni Rihterove skale. U poslednjih stotinak godina dogodilo se oko 40 zemljotresa jačih od pet rihtera. Najjači je bio u Lazarevcu 1922. godine - 5,9. U Mionici je 1998. godine izmereno 5,6 stepeni. U bivšoj Jugoslaviji, pamte se razorni zemljotresi u Skoplju 1963, magnitude 6,9 po Rihteru, potom u Banjaluci 1969. jačine 6,4 i deceniju kasnije u Crnoj Gori, čiji je epicentar bio između Bara i Ulcinja, a magnituda mu je bila čak 7 po Rihterovoj skali.

* * * * * * *  * *

PRE 11 GODINA RAZORIO KRALjEVO

PRE tačno 11 godina, snažan zemljotres, magnitude 5,4 po Rihteru, pogodio je Kraljevo i okolinu. Bio je to jedan od najjačih od kraja 19. veka, od kada se meri seizmička aktivnost na ovim prostorima. Zemljotresom je najteže bilo pogođeno Kraljevo, gde je veliki broj kuća pretrpeo oštećenja: popucali su zidovi, a u stanovima su padali delovi nameštaja. Materijalna šteta tada je procenjena na dve i po milijarde dinara. Teže ili lakše je oštećeno oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice zemljotresa osetilo je oko 80.000 Kraljevčana.

BONUS VIDEO: PRE TAČNO 11 GODINA: Potres u Kraljevu bio je mnogo jači i opasniji

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU