MANJAK EKIPA I SANITETA: Predstavljeno istraživanje o funkcionisanju srpskih zavoda za hitnu medicinsku pomoć
VIŠE od devedeset odsto ispitanika među zaposlenima u zavodima za hitnu medicinsku pomoć u Srbiji kaže da nemaju dovoljno terenskih ekipa, dve trećine da nema dovoljno izvršilaca na prijemu poziva i u dispečerskom centru, a 82 odsto da je manjak vozila. Više od 60 odsto smatra da nije dovoljno opremljena ni ambulanta u Hitnoj pomoći, a gotovo isto toliko da su medicinski uređaji i aparati zastareli i da ih nema dovoljno.
Foto Z. Jovanović
Ovo su samo neki od pokazatelja šta "škripi" u zavodima za hitnu pomoć u zemlji, a do čega je kroz anketu među zaposlenima došao "Pokret pravo na život - Meri", u okviru projekta "Da ne bude kasno", koji su podržali USAID i BOŠ. Nije navedeno na kom uzorku je istraživanje rađeno.
Druga anketa sprovedena je među građanima, i ona je, prema rečima dr Miodraga Brankovića, iz niškog Zavoda za hitnu pomoć, pokazala da je 76 odsto ispitanika u poslednje dve godine pozvalo broj 194, a da je 56 odsto ocenilo njihov rad jedinicom ili dvojkom. Najviše zamerki izrečeno je na račun opremljenosti, brzine reagovanja, manjka ljudstva...
- Srbiji je preko potreban zakon o Hitnoj pomoći - kaže Dejan Zejnula, predsednik pokreta, koji je prošle godine izgubio suprugu, kako veruje, zato što je Hitna pomoć neblagovremeno reagovala.
On je naveo da Beograd ima najmanje ekipa Hitne pomoći na 100.000 stanovnika - svega 1,37. Novi Sad ih ima 2,5, Niš 2,7 i Kragujevac 2,8. Takođe, Beograd ima najmanje intervencija godišnje na 1.000 stanovnika - 48, duplo manje nego Kragujevac.
Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti predviđa da Hitna pomoć mora da ima jednu ekipu na 6.000 stanovnika. U Beogradu bi to, s obzirom na rad u pet smena, trebalo da bude 53 dnevno, a ima ih samo 22. Najviše problema, kako je konstatovano, javlja se kod trijaže poziva i prilikom predaje pacijenta lekaru u bolnici, pošto lekar Hitne samo usmeno saopštava kolegi anamnezu, pa su moguće greške usled gužve i brzog postupanja.
STATUS SLUŽBENIH LICA
ZAKONOM o Hitnoj pomoći trebalo bi definisati broj terenskih ekipa, broj sanitarnih vozila i lekara u ambulantama, kao i ujednačenu opremljenost vozila i posedovanje GPS navigacije, kaže Uroš Lučić, potpredsednik Pokreta:
- Trebalo bi definisati i protokol za trijažu i primopredaju pacijenta, kaznene odredbe za zloupotrebu poziva 194, kao i status službenih lica za osoblje Hitne pomoći.