ISTORIJSKI DODATAK - ŠTO SE VIŠE MENJALO, SVE VIŠE BILO ISTO: Predlog jugoslovenskoj skupštini za uspostavljanje političke demokratije

Predlog za uspostavljanje političke demokratije, koji prenosimo u celini, dostavljen je parlamentu bivše zajedničke države 25. novembra 1987. godine, a u ime Odbora potpisao ga je Mladen Srbinović, član SANU.

"ČINjENICA da je Jugoslavija toliko puta menjala svoje ustave svedoči da nisu nađena prava i valjana rešenja za utemeljenje jednog slobodnog i demokratskog društva. Zvanično obznanjena preventivna ograničenja predstojećih ustavnih promena prete da ih, i ovog puta, pretvore u uzaludne i beznačajne (kozmetičke - kako ih već naziva naša javnost) promene, koje će dati već unapred poznati rezultat: što se više menja, sve je više isto. Samo krupan i odlučan zaokret ka demokratizaciji našeg društva može doneti valjana politička rešenja i podići našu zemlju na viši civilizacijski nivo.

U skladu sa svojim osnovnim ciljem, koji je istaknut u njegovom imenu, Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja predlaže da se u pokrenutom postupku za izmenu saveznog, republičkih i pokrajinskih ustava, odgovarajućim ustavnim promenama, omogući demokratizovanje postojećeg političkog poretka.

Odsustvo elementarne političke demokratije je suštinska slabost našeg političkog sistema. Pod vidom rušenja formalne predstavničke demokratije radi uvođenja istinske neposredne demokratije uspostavljen je jedan autoritaran, a u ponečemu i totalitaran jednostranački monopol vlasti, koji se preobratio u neodgovornu i nesložnu oligarhiju republičkih i pokrajinskih vrhova. Konstituisana vladajuća oligarhija nije više u stanju da obezbedi ni poštovanje i primenu ustava i zakona koje je sama donela, što ima za posledicu pogubno narušavanje jedinstva pravnog poretka i pravne sigurnosti, često zatajivanje funkcionisanja pravnog sistema, nepoštovanje osnovnih ljudskih i građanskih prava, ugrožavanje elementarne sigurnosti i integriteta ličnosti, naročito na Kosovu, i opšte obezvređivanje javnog morala.

Samozvani karakter postojeće vlasti, nepostojanje kontrole javnosti i odsustvo javne odgovornosti i smenjivosti, uprkos dalekosežnim promašajima u politici koju ta vlast vodi, onemogućavaju bilo kakav demokratski izlazak iz duboke krize u kojoj se naša zemlja nalazi.

JEDAN od prvih uslova za izlazak iz ove političke, ekonomske i moralne krize jeste neodložna i temeljna demokratizacija postojećeg poretka koja se više ne sme odlagati. Po našem sudu, najpreče su sledeće mere:

1. Ukidanje delegatskog sistema, kao sistema posrednih izbora, i uvođenje slobodnih, neposrednih i tajnih izbora za sva predstavnička tela - od opštinskih skupština do Skupštine SFRJ

Postojeći delegatski sistem, uveden Ustavom od 1974. godine, samo je prikriveni oblik neprekidnog obnavljanja vladajuće elite koja nikada nije na valjan demokratski način zadobila poverenje i pristanak onih nad kojima vlada. Istinski slobodni izbori podrazumevaju, između ostalog, i slobodno isticanje kandidata različitih programskih opredeljenja, kao i slobodno udruživanje i mirno okupljanje radi širenja vlastitih programskih zamisli i pridobijanja podrške birača.

2. Ukidanje Ustavom utvrđenog monopola vlasti vladajuće stranke

Po uzoru na Staljinov Ustav od 1936, ustavima od 1963. i 1974. ozakonjen je monopolski položaj vladajuće stranke (SKJ) i jednom za svagda utvrđena njena rukovodeća uloga kao posledica "zakonitosti istorijskog razvitka". Istorija, međutim, nikome ne može dati pravo na večan monopol vlasti, niti se sud istorije, može propisati važećim ustavom. Vladajuća uloga bilo koje stranke može jedino biti stvar narodnog izbora, tj. zadobijenog poverenja birača na slobodnim i neposrednim izborima. Treba, isto tako, u praksi onemogućiti spregu vladajuće stranke sa državom i društveno favorizovanje njenih članova.

3. Utvrđivanje i dosledno primenjivanje načela javne odgovornosti i smenjivosti svih nosilaca državnih i javnih funkcija kada njihova politika dovede do štetnih posledica

Od ovog načela niko ne može biti izuzet. Teži neuspesi u politici koja se vodi moraju imati za posledicu gubitak vlasti kojom se raspolaže, počev od vlade koja nije u stanju da ispuni data obećanja i ostvari svoje programske ciljeve, do najmanjih lokalnih zvaničnika. Jedino se tako može uspostaviti odgovornost izabranih vlasti svojim biračima.

4. Ukidanje svih ustavnih ograničenja kojima se sužavaju prethodno zajemčene osnovne slobode i prava čoveka i građanina

Osnovna ljudska prava su civilizacijska tekovina i nisu poklon koji državna vlast po svojoj volji ili samovolji daruje ili uskraćuje svojim podanicima. Ona predstavljaju sferu slobode i lične sigurnosti u koju ova vlast ne sme da zadire a da time ne pogazi ustav i izvrši kažnjivo delo.

Uživanje ovih sloboda i prava ne može se unapred ograničavati i uslovljavati režimom odobrenja i dozvola državne vlasti. Ustav mora jemčiti pravo građana da pokreću listove, obrazuju udruženja i slobodno se okupljaju bez ikakvih prethodnih administrativnih dozvola i provera.

5. Utvrđivanje ustavnih jemstava za potpunu slobodu štampe i odsustvo zvanične ili prikrivene cenzure

Štampa, radio i televizija moraju biti sredstvo javne kontrole nad onima koji su na vlasti, a ne instrument u njihovim rukama za manipulisanje javnim mnjenjem. Izdavanje novina i drugih javnih glasila treba pod jednakim uslovima da bude dostupno svim građanima i njihovim udruženjima bez ikakvog povlašćivanja neke društvene grupe ili stranke.

6. Ustavno i zakonsko regulisanje prava na udruživanje u nezavisne sindikate i prava na štrajk

Zvanični Savez sindikata se sveo na transmisiju vladajuće partije. Njegov cilj je da zastupa interese Partije umesto da zastupa i brani interese svojih članova pred državnim i poslovodnim organima. Zvanični sindikat još nijednom nije poveo radnike u štrajk niti ih je materijalno i moralno podržao da istraju u svojim zahtevima kada su ih nevolja i beda naterali da u štrajk samoinicijativno stupe. Otuda se svim zaposlenima mora omogućiti da se po vlastitom izboru udružuju u nezavisne sindikate i da, uz prethodnu najavu, stupe u štrajk po vlastitoj odluci i bez ičije dozvole.

7. Obezbeđenje delotvorne sudske zaštite osnovnih sloboda i prava

Da bi nezavisno i nepristrasno sudstvo pružalo delotvornu zaštitu osnovnim slobodama i pravima zajemčenim ustavom, neophodno je ukidanje svakog oblika zavisnosti sudija od izvršnih organa vlasti, rukovodilaca Partije i neformalnih grupa. Radi toga trebalo bi najpre ukinuti ustavnu odredbu (član 230 stav 2) o moralno-političkoj podobnosti kao uslovu za obavljanje sudijske funkcije, koji se u praksi svodi na članstvo u SKJ, tako da danas skoro da nema sudija i javnih tužilaca koji nisu članovi vladajuće stranke. Neophodno je ukidanje reizbornosti sudija i javnih tužilaca, uvođenje njihove stalnosti i odgovarajuće materijalne nezavisnosti, što bi znatno smanjilo njihovu podložnost lokalnim pritiscima i uticajima. Takođe treba obezbediti nezavisnost svih inspekcijskih i kontrolnih organa.

* * *

Ovi predlozi Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja imaju jedan jedini cilj - da posluže demokratizaciji naše zemlje.

Na kraju slede potpisi svih članova Odbora: prof. dr Predrag Palavestra, član SANU; prof. dr Nikola Milošević, član SANU ; prof. dr Radovan Samardžić, član SANU; dr Kosta Čavoški; prof. dr Dragoslav Srejović, član SANU; Tanasije Mladenović, književnik; Borislav Mihajlović Mihiz, književnik; prof. dr Ljubomir Tadić, član SANU; Dragoslav Mihailović, član SANU; prof. dr Mihailo Marković, član SANU; prof. dr Andrija Gams; prof. dr Zagorka Golubović; dr Vojislav Koštunica; Matija Bećković, član SANU; Mića Popović, član SANU; Dobrica Ćosić, član SANU; prof. dr Neca Jovanov; Mladen Srbinović, član SANU; dr Ivan Janković; dr Gojko Nikoliš, član SANU.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU