PODRŠKA KOVIĆU I BOJU ZA ISTINU: Reagovanje dr Dragana Hamovića na dešavanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu
BORBA koju, ne od juče, vodi Miloš Ković, nije samo njegova borba. To nije lako razumljivo u razdoblju u kojem preovlađuje tendencija da "svako gleda svoja posla", tj. da svako prilagođava delovanje isključivo ličnim interesima. Da je tako i Ković postupao, njegov izbor u naučno-nastavno zvanje koje mu inače sleduje prošao bi nezapaženo.
Dragan Hamović / Foto V. Danilov
Javni angažman profesora Kovića pripada redu najbesprekornijih akcija u našoj savremenoj, moralno raslabljenoj, pometenoj ili izobličenoj eliti. Po samopregoru, opominje na najbolje primere srpskih intelektualaca i stvaralaca iz razdoblja kada se Srbija podizala i gradila, po cenu nesebičnih ulaganja i žrtava.
Miloš Ković sustopice prati dnevne izazove savremenog toka, tumači ih u neizbežnoj korelaciji između prošlosti i sadašnjeg trenutka, rasvetljava ih kristalno jasno i utemeljeno. I kada govori za širu javnost i kada piše za naučne publikacije.
Uvek je bilo i biće, u akademskoj zajednici obremenjenoj raznim nedostojnostima i nedoslednostima, izvrgavanja vrednosti i dobrih običaja. Ali, ovako ogoljeno kršenje pisanih i nepisanih normi - na koje precizno ukazuje Miloš Ković, od strane onih koji njegovom naučnom imenu i uticaju ne mogu drukčije nauditi - ruši smisao i dignitet Univerziteta kao ustanove zasnovane na poretku i vrlini.
Prilika je da i mi drugi, zasad nepogođeni, sagledamo "slučaj" Miloša Kovića kao deo svoje sudbine, kao simptom bolesti koja može pogoditi svakog od nas koji se izjašnjavamo po savesti i uverenju, mimo imperijalnih i sistemskih nametanih doktrina. Ne smeju takve radnje, zakrivene iza zgaženih procedura, da ostanu izvan svetla javnosti i njenog kritičkog suda. Sprečimo besavesne i trenutno moćne da uništavaju ljudske integritete, naročito one koji se izdvajaju umnim i moralnim svojstvima. Malo nas je takvog kova.
Autor je naučni savetnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu