OVAKVI SLUČAJEVI POSTOJE: Ko su ljudi otporni na kovid i kakva je njihova DNK
U TOKU su studije širom sveta u kojima se analiziraju ljudi koji su prirodno otporni na virus Sars-Kov2, koji prouzrokuje kovid 19. U njihovim genima mogao bi da bude ključ za lečenje te bolesti, navodi Dušan Keckarević, molekularni biolog i forenzički genetičar.
Foto: Depositphotos
Doktor Dušan Keckarević za RTS je rekao da, iako još nema dovoljno informacija o urođenoj rezistenciji na virus, postoje slučajevi širom sveta, pa i kod nas, da se ponekad zaraze svi članovi porodice, osim jednog.
- Oni poseduju neki prirodni imunitet, a on mora da leži negde u genetskom materijalu. Ako vi analizirate genetski materijal grupe takvih ljudi i poredite sa grupom ljudi koji obolevaju, onda vi možete da dođete do razlike u njihovim genomima, odnosno, u naslednom materijalu i da na kraju date odgovor - možda taj protein, ta sekvenca, ta varijanta tog proteina štiti ljude od kovida“, navodi Keckarević.
Objašnjava da se ta istraživanja ne mogu lako izvesti, ali su, kako kaže, moguća i na više nivoa su u toku.
Upitan u kom pravcu ide epidemija, odgovara da su njegove procene da virus neće nestati, da će nastaviti da egzistira, ali da će možda doći do one varijante koja neće biti smrtonosna.
- Ja bih rekao da je u toku neka kohabitacija virusa iz ljudske populacije, a virus se menja, mi izdržavamo napad. On će nastaviti da egzistira, možda će doći do one varijante koja neće biti smrtonosna nego će koegzistirati sa nama u vidu gripa, i mislim da verovatno neće biti kraja prisustva tog virusa, ali u nekom trenutku postaće nebitno da li se on pojavljuje ili ne, ili će jednostavno preći u neku infekciju koja iziskuje manje pažnje. To su moja očekivanja - navodi Keckarević.
- Druga varijanta je da se iznedri neka vakcina koja će se primeniti široko u celom svetu u istom trenutku i jednostavno dovesti do zaustavljanja prenosa virusa, objašnjava doktor.
Upitan o ulozi DNK u doba korone, navodi da se zahvaljujući toj analizi saznalo kako se virus menjao i koje su varijante – od alfa preko britanskog soja do sadašnjeg delta soja.
„I znaćemo ubuduće na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou koje varijante su prisutne u populaciji. To ima značaja, ajde da gledamo u daleku budućnost, ako se budu proizvodile vakcine koje mogu da reaguju promtno, ne da primenjujemo vakcinu koja je dobra za onaj soj koji je prošao nego za onaj soj koji nam dolazi - navodi Keckarević.