ČETIRI ZEMLJE TUŽILE NATO: Oboleli u škotskoj, Italiji, Francuskoj i Srbiji traže odštetu zbog uranijumske municije

On se upravo vratio iz Barselone sa Drugog međunarodnog kongresa mira, kom je prisustvovao kao jedini predstavnik Srbije među predstavnicima iz 56 zemalja i mnoštva nevladinih organizacija.

- Učestvovao sam na skupu na poziv prof. Aleksandra Mora i jako mi je žao što tamo nisam video nijednu organizaciju iz Srbije - kaže Aleksić za "Novosti". - Na kongresu sam predstavio film "Uranijum 238, moja priča" i govorio o privatnoj tužbi koju smo pokrenuli protiv NATO-a, 20. januara, pred Višim sudom u Beogradu. Tužba je upućena u sedište Severnoatlanske alijanse, u Briselu, 25. maja, ali do danas nemamo informaciju da li su je primili.

Aleksić se sa skupa vratio sa utiskom da mladi u Evropi i svetu, a na kongresu ih je bilo puno, ne znaju da je Srbija kao evropska zemlja 1999. gađana osiromašenim uranijumom.

Takođe kaže da će za sledeći put pripremiti konkretne predloge. Jedan od njih biće zahtev za međunarodnu pomoć da se istraži i očisti od zaostalih mina jug Srbije. Procene su da je bačeno oko dve tone, a značajan deo ostao je rasejan pod zemljom, na dubini od pola metra do metar.

Takođe predlaže da se osnuje posebna bolnica koja će lečiti onkološke pacijente koji su dobili kancer zbogizloženosti municiji sa uranijumskim punjenjem.

Aleksićeva kancelarija je zimus, inače, podnela privatnu tužbu na 500 strana u ime aktivnog oficira Vojske Srbije, koji je oboleo od teškog oblika kancera, a koji je tokom bombardovanja 1999. boravio u oblasti sadašnje Kopnene zone bezbednosti, na jugu Srbije. Taj kraj je gotovo svakodnevno gađan municijom sa osiromašenim uranijumom.