CARSTVO BOROVNICA U 3.200 SAKSIJA: U selu Planinica četvoročlana porodica Tošić zasnovala neobičnu voćarsku proizvodnju

Buduće carstvo borovnica holandske sorte djuk - zvanično najkvalitetnije na svetu - zatičemo u 3.200 saksija! Sakrivene su ispod zaštitnih mreža, a kontrolišu ih iz svojevrsne komandne sobe, pomoću najmodernijih kompjutera iz Izraela.

Tošići su najpre raskrčili zemljište i potom se posvetili ugradnji i ograđivanju kompletne linije koja je povezana sa računarima i arterskim bunarom, te postavljanju stubova i mreže, a sve saksije su posadili do prošlog novembra. Po savetu stručnjaka orezali su biljke posle prvog roda, da bi ojačale, ali prve borovnice za tržište očekuju u junu 2022.

- Nismo imali iskustva u poljoprivredi, pa smo vredno učili i radili, jer želimo da uspemo - kaže Ljiljana Tošić.

- Najpre smo, pre tri godine, na jednom hektaru, komercijalizovali proizvodnju jabuka greni smit, ali su naši sinovi došli na ideju da uzgajamo i borovnice na način na koji to ne radi niko u okolini. Testirali smo zemljište i poslušali agronome koji su preporučili saksijsku proizvodnju.

Sadnice su u Planinicu dopremljene iz Holandije, u malim saksijama, pa su presađene u specijalni supstrat i gusto raspoređene na 80 ari. Svaka je u specijalizovanoj saksiji od po 50 litara, razmak između redova iznosi tri metra, a po dužini 80 centimetara. U maksimalnom rodu, za tri do četiri godine, očekuje se prinos veći od pet kilograma po saksiji, što bi Tošićima trebalo da donese najmanje 16 tona borovnica.

Najveća prednost ove borovnice je kontrola, a čovek ima posla samo da povremeno izvadi neku travčicu iz saksije, ili međuredno pokosi izniklu travu. I, to je sve, jer mreže štite od grada i ublažavaju jako sunce, dok se prava magija dešava u "komandnoj sobi". Računar je povezan sa četiri velika bureta u kojima su voda i prehrana, uređaju se zadaju parametri vezani za dimaniku, vreme i trajanje zalivanja, prihranu, otpimalnu kiselost zemljišta... što sve garantuje simuliranje najidealnijih planinskih uslova.

- Iako se Planinica nalazi na nešto manje od 300 metara nadmorske visine, borovnice je "prepoznaju" kao dva puta veću, za šta su zaslužna četiri stubića zabodena u saksiju, sa kojih računar dobija informaciju o trenutnim potrebama biljke - objašnjava jedan od sinova Nikola Tošić, najavljujući da će dogodine ovu proizvodnju proširiti za još jedan hektar, a planiraju još izgradnju hladnjače i pogona za preradu.

Inače, Ljiljana i njen suprug Dragan su iskusni mašinci, sinovi Nikola i Ivan takođe iz "nepoljoprivrednih" grana, ali su svi ujedinjeni u poslu sa borovnicama koje su na listi preporučenih namirnica za borbu protiv korone. Kao izrazit antioksidans, ovo voće je već poznato i kao blagotvorno kod karcinoma.

Posebni ističu da im, za gotovo sve investicije, država obezbeđuje povraćaj sredstava - od pripreme zemljišta i nabavke sadnog materijala, do istaliranja protivgradne mreže i sistema za zalivanje, što je bezmalo polovina ulaganja.

Apliacija

USKORO će računarska oprema za kontrolisanu proizvodnju borovnica imati i onlajn konekciju, što će Tošićima omogućiti da posredstvom aplikacije na pametnom telefonu u bilo kom trenutku proveravaju stanje u svakoj od saksija, te dodaju po neku kap vode ukoliko je potrebna, ili da alarmom budu obavešteni ako dođe do eventualnih zastoja. Aplikacija će pratiti vremensku prognozu i predlagati savršene parametre za izdavanje komandi.

Toskana kraj Ljubostinje

PORODIČNO imanje Tošića je sakriveni dragulj kraj veoma posećenog manastira u kojem su poslednje dane provele zamonašena kneginja Milica i monahinja Jefimija. Domaćini u Planinici čuvaju netipične kokoške, ukrasne zečeve, paunove... a obnovili su i dve kućice starije od veka.

- Trenutno samo razmišljamo i o etno-turizmu, mada se nalazimo na samo šest kilometara od Trstenika, 15 od Vrnjačke Banje, a blizu su nam i Kraljevo, i Kruševac. Naše imanje je bukvalno pored Ljubostinjske reke, pa su ga, zbog toga što nas okružuju zasadi jabuka, malina i borovnica, prijatelji prozvali Toskana - ponosna je Ljiljana.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU