RANJENI SOFRONIJEVIĆ SE PRVI PUT OBRATIO: Želim da naša deca mogu da se igraju, a ne da strahuju od metka, živela Srbija!

Sofronijević je tom prilikom zadobio povrede opasne po život i nakon operacije u KBC Kosovska Mitrovica prebačen je na dalju dijagnostiku u Urgentni centar u Beogradu.

Petković je istakao da je metak koji je Srećko primio bio namenjen čitavom srpskom narodu na severu Kosova i Metohije.

- Metak koji je primio Srećko Sofronijević je bio namenjen čitavom srpskom narodu na severu KiM, i zato s pravom mogu da kažem da je Sofronijević simbol stradanja srpskog naroda od sveg terora koji doživljava od strane Prištine i Aljbina Kurtija. Ono što je poseban utisak jesu i reči Srećka Sofronijevića da njega ne bole njegove rane, već da ga boli teror koji se svakodnevno od strane Prištine vrši nad našim narodom, kako južno tako i severno od Ibra. Srećko Sofronijević je hrabar čovek, otac dvoje dece i pogođen je ispred svoje kuće u Rudaru, samo zbog toga što nosi srpsko ime i prezime – poručio je Petković, koji je Sofronijeviću preneo i pozdrave predsednika Aleksandra Vučića koji se svakodnevno interesuje za Srećkovo zdravstveno stanje.

- Ono što želim ovom prilikom da poručim je da se dobro zagleda u rane Srećka Sofronijevića i onaj deo međunarodne zajednice koji je podržao Aljbina Kurtija u njegovoj suludoj nameri da osvaja sever i vrši teror i puca na Srbe na severu KiM. Ovako nešto nikada više ne sme da se ponovi. Junačke rane Srećka Sofronijevića govore o tome koliko je srpski narod žrtva na KiM, ali govore i o tome koliko je odlučan naš narod na KiM da pobedi život – istakao je Petković.

Sofronijević je tokom razgovora sa direktorom Perkovićem posebno želeo da se zahvali državi Srbiji, predsedniku Aleksandru Vučiću, Kancelariji za KiM, osoblju Urgentnog centra i KBC u Kosovskoj Mitrovici, ali i narodu na Kosovu i Metohiji koji je sve vreme bio uz njega.

- Želim posebno da se zahvalim mojoj braći sa severa koji su uz mene sve vreme da prebrodim ovu muku. Daj Bože da se ovo nijednom Srbinu više ne desi, ne daj Bože deci, jer kada su upali kod nas nisu mislili ni na decu, ni na stare, ni na mlade. Želim da moji sin i ćerka, Savo i Ana, mogu normalno, kao i sva druga deca da se igraju sa vršnjacima kada izađu iz kuće, a ne da strahuju od metka. Mi smo, nažalost, na takav život navikli, ali naša deca nisu - da naši ljudi žive bezbedni, gde god da su i južno i severno od Ibra. Živela Srbija – istakao je Sofronijević.