ISPOVEST MARIJE RASELJENE IZ PRIŠTINE: Posle dve decenije ušla je u stan koji su uzurpirali Albanci "Umalo nisam umrla od šoka"
OVDE sam rođena, tu sam provela detinjstvo i mladost, veći deo života, pa se udala, rodila starijeg sina, a onda je usledilo izbeglištvo.
Marija (desno) sa majkom, Foto privatna arhiva
Bili smo u Blacu, Prokuplju i Beogradu, ali se nigde nisam osećala kao ovde, pa zato i želim da se vratim, da budem svoja na svome. Jer, ovde mi je dom, ovde sam ona osoba kakva želim da budem - u dahu kaže Marija Novaković (46), u statusu raseljenog lica iz Prištine, odlučna u nameri da se vrati u rodni grad.
Dok u Lapljem Selu nedaleko od Gračance iščekuje odgovor nadležnih institucija, kroz plač objašnjava da je sa majkom, sprugom i tada petogodišnjim sinom - krajem juna 1999. - morala da napusti sve, pa i posao u predškolskoj ustanovi "Đurđevak"...
- Kada pričam o tadašnjem životu uvek me preplave emocije vezane za naselje Ulpijana i zgradu pored male pijace. Valjda zato u izbeglištvu, iako sam se trudila, nisam uspevala da postanem deo novih sredina u kojima sam se zadesila. Srce i duša su mi bili u mojoj Prištini, na mom Kosmetu - veli majka 26-godišnjeg Stevana i tek punoletnog Lazara koji je rođen u raseljeništvu.
Stariji je, kaže, često dolazio na Kosmet, a mlađi je prvi put bio pre dve godine, na Vidovdan. I on je prepoznao lepotu ovog prostora, svetinja, Gazimestana... Foto Tanjug
- On se oduševio a ja sam prvi put posle dve decenije ušla u svoj stan koji su uzurpirali Albanci i umalo nisam umrla od šoka... Inače sam već dugo zaokupljena mišlju o povratku, a najveća podrška su mi porodica i majka, pa sam Kancelariji za povratak u Prištini predala zahtev da živim u svom stanu. Uz svu dokumentaciju, Agenciji za imovinu sam dostavila i zahtev za oslobađanje prostora koji su zaposeli neki drugi ljudi - kaže Marija koja se još vodi kao zaposlena u PU "Đurđevak", pa se nada i radnom mestu.
Kaže, da bi mogla da živi u Prištini morala bi da radi, a kompletna porodica je saglasna. Isprva bi se vratile samo ona i majka, a kad se malo srede došli bi i suprug, i sinovi...
Podrška
DOK ponavlja da je još 2005. tadašnja Agencija UN za imovinu na Kosovu - Habitat - donela rešenje kojim joj se vraća vlasništvo nad stanom, a sada nade polaže u kosovsku Agenciju za imovinu. Do tada, sa majkom boravi kod Gordane Đorić, predsednice Udruženja poslovnih žena "Avenija" iz Lapljeg Sela.
BONUS VIDEO - Potresna scena! Srećko Sofronijević - Srbin na koga su pucali u Kosovskoj Mitrovici diše na aparatima